Шећер – колико би га деца смела јести дневно?

Пахуљице за доручак, сокићи, бомбоне, чоколадице, воћни јо-гурт, сладолед, пудинг, палачинке све се ово налази на списку омиљених јела и посластица код деце због чега смо сви свесни да уносе превише белог или рафинисаног шећера у организам, а то потврђују и већина истраживања која се баве конзумацијом шећера код деце и одраслих.
Чуло укуса је најснажније и најбрже се развија код беба. Научници тврде да нам је жеља за слатким и претеривање у слатком урођена. Када би наши преци наишли на природни извор слатког, који је у прошлости једини и био доступан, рецимо дивљу смокву, морали би брзо и неумерено обрати и појести све плодове, пре него што их покраду мајмуни или неке друге животиње. Међутим воћни, природни шећер је нешто друго. Оно што данас деца једу је рафинисани, индустријски шећер који се узима у огромним количинама и изазива озбиљне последице дугорочно као што су прекомерна телесна тежина, развој дијабетеса, кожна обољења, развој каријеса, пробавни проблеми, подложност инфекцијама због бујања бактерија које се хране шећером, као и висок крвни притисак који се до недавно сматрао болешћу старијих особа.
Рафинисани шећер нема нутритивну вредност за развој, али је јако калоричан.
Поставља се питање колико је прихватљиво дневно да деца уносе шећера у свој организам. Превише шећера дефинитивно није добро ни за кога, али родитељи муку муче са овим питањем сваког дана. Количина дозвољеног шећера зависи пре све од узраста детета, а нутриционисти и педијатри су се сложили око количине:
– деца узраста 4 до 6 година: 19 грама или максимално 4 (кафених) кашикица
– деца узраста 7 до 10 година: 24 грама или максимално 5 ка-шикица
– деца узраста 11 година, па навише: 30 грама или 6 кашикица
У прве три године живота рафинисани шећер се не препоручује, осим оног из природног извора – житарице, воће и поврће.
Чиме заменити шећер?
Да би деца и даље уживала у слатким посластицама, а да се заобиђе шећер постоји неколико трикова.
Уместо куповних сокова покушајте цедити сок из свежег воћа и поврћа, а воће бирајте у зависности од сезоне. Зими нек то буду наранџе, јабуке, а лети, кајсије, брескве, јагоде, малине и друго фино бобичасто воће. Ако је миксовано воће превише густо, најбоље је разредити га обичном водом и тако направити сок.
Куповни кекс замените домаћим, направљеним од разних пахуљица и интегралног брашна, мало меда или црне чоколаде.
Џемове и пекмезе које можете купити у продавницама замените домаћим у којима није додат никакав шећер.
Када купујете намирнице проверавајте декларацију, на њој пише колико шећера има у производу. На пример чашица обичног јогурта садржи 4,6 грама шећера, док чашица воћног јогурта 14 грама шећера. Ако ваше дете има рецимо 5 година дневна количина дозвољеног шећера износи 19 грама, са једним воћним јогуртом скоро да је унета та дозвољена дневна количина.
Уместо заслађених пахуљица, купите цело зрневље житарица и слатко воће, па направите детету, а и себи, доручак који ће дати енергију, а нема додатног индустријског шећера.
Кад год је то могуће, шећер замените медом
у припреми оброка.