КолумнеРазонода

Зашто је важно бити залудан

But I don’t mind, as long as there’s a bed beneath the stars that shine.
I’ll be fine – if you give me a minute, a man’s got a limit.
I can’t get a life if my heart’s not in it.

The Importance of Being Idle  (Oasis)
Лето је и почиње сезона годишњих одмора. Теза о „активном одмору“ се већ одавно сматра као својеврсни стандард за оне који себе сматрају делом модерног друштва јер како су научили на послу све треба добро испланирати и бити ефикасан. Пошто не живимо у друштву које, бар оним релативно поштеним грађанима, омогућава да довољно зараде да би заиста опуштено летовали, организација летовања подразумева задуживање, отплату кредита, стресно и неудобно али јефтино путовање, стрес приликом сакривања од грчког газде да кувате пуњене паприке у апартману … За промену ове године могли би само да поставите ствари мало другачије и запитате се се шта би у том случају Хомер Симпсон урадио? Наравно, легао на кауч и заспао. Можда није лоша идеја да ове године експериментално испробате и да код куће проведете један дужи период залудности, ленствовања, да пробате лежање у башти или поред реке, да одузимете и деци мобилне телефоне да се навикну мало на досађивање, да сањарите, да не радите ништа. Пробајте да себи коначно дозволите да не промените флекаву мајицу два дана и да не бринете што башта није окопана (осим ако баш не уживате у томе), да не пуните себи главу беспотребним информацијама о томе где је колегиница отишла на летовање и да прегледате њен инстаграм. Пробајте да без гриже савести заспите са књигом у пола реченице, да заспите на пола епизоде неке серије коју можете уживајући да избинџујете али и да је оставите. Неки велики људи клели су се у то да су у таквим периодима у животу, у апсолутној доколици дошли до најбољих идеја, решили највеће проблеме или их бар сместили на право место у свом животу … ок, доколица може да буде и опасна игра јер је танка линија до безвољности и депресије али две недеље колико, у овом нашем примитивном облику капитализма у Србији, траје просечан годишњи одмор за компликације тог типа нећете имати довољно времена. Битно је само да добро идентификујете шта је то што у вашем животу прави буку, шта вас непотребно оптерећује и да то прво угасите, одстраните или минимализујете за време одмора. Сами себи дајте дозволу за све од ваљања у класичној обломовштини до угађања себи или несавесног остављања неког започетог посла на пола. Нађите простор где ћете једноставно уживати у тишини. Бечеј је у том смислу неоткривени потенцијал, вероватно ретко које место има толико могућности да будете сами и неометени животом око себе. Потенцијална престоница залудности и ленствовања. Једино место на свету где у реци пре подне можете да пливате поптуно сами, где у парковима нема никог, где суботом после пијаце можете сатима да лутате градом празним улицама.