БУМ: Јавне набавке под лупом

БУМ: Јавне набвке под лупом

Бечејско удружење младих – БУМ је протекле недеље представило резултате истраживања до којих су дошли у оквиру пројекта  „Јавне набавке под лупом: Отворено о судским пресудама“ који су реализовали у сарадњи са Београдском отвореном школом а у оквиру програма ,,Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији – Europe ASAP” који спроводи Београдска отворена школа уз подршку Краљевине Шведске

Резултате су на јавној трибини у Општини Бечеј представили Александар Ђекић и Ана Аћимов из Бечејског удружења младих и Драгомир Поп – Митић из Коалиције за надзор јавних финансија.

Основна тема истраживања била је примена законске регулативе у поступцима јавних набавки на територији целе Србије и процесуирање починитеља прекршаја и кривичних дела.

Ово обимно истраживање на узорку који је обухватило одлуке и процесе који су се водили током претходне четири године у 22 прекршаја суда на територији Србије, као и поступке које су покретала Посебна одељења за сузбијање корупције при вишим јавним тужилаштвима  и процесуирани су пред вишим судовима, на узорку од око 300 предмета који су вођени у вези са кршењем Закона о јавним набавкама. Бечејско удружење младих је резултате ове анализе сумирало у публикацији „Јавне набавке под лупом“.

Већина од информација које су презентоване у току истраживања и на овој презентацији добијена су правосудних органа који су били дужни да те информације дају на увид јавности, или у овом случају цивилним организацијама, на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Како кажу представници БУМ-а, један део судских органа је одговорио у складу са законом, али поједини су одбили да доставе правносноснажне одлуке  у вези са јавним набавкама због „могућег утицаја на  спровођење поступака који су у току“ или су доставили редуковану документацију где су из судских одлука изостављене кључне информације. У публикацији која је презентована БУМ се такође позабавио се и врстом прекршаја као и неким специфичностима и мањкавости  досадашње праксе судског процесуирања незаконитих радњи у вези са јавним набавка укључујући и анализу ефикасности рада свих институције и органа који су надлежни да подносе пријаве за кршење закона као и да контролишу спровођење поступака јавних набавки. Један од предмета анализе је била и „природа“ прекршаја који су судски процесуирани и да ли су тиме обухваћене и оне значајније злоупотребе у реализацији процеса јавних набавки у смислу контроле реализације великих пројеката, великих набавки, монопола појединих фирми на тржишту, контроле лиценци и документације и сл.

„Бечејски дани“ у штампаном издању и на порталу периодично прате и објављују јавне набавке које су објављене на Порталу јавних набавки а које се односе на јавна предузећа, установе и друге актере у јавној потрошњи на локалу. Већина од наведених мањкавости и у овдашњој свакодневној пракси реализације локалног буџета могу се приметити и код нас у општини Бечеј. На овој презентацији били су присутни и председник Основног суда Бечеј, али и начелници општинске управе који су задужени да спроводе процесе јавних набавки, односно да реализују јавне финансије.

С обзиром да је један од основних принципа које би требало да прате процесе реализације јавних набавки и јавне потрошње транспарентност поступака, али и адекватна примена казнене политике у вези са злоупотребама, резултати овог истраживања су посебно забрињавајући када се узме у обзир у пракси прилично блага казнена политика у вези са злоупотребама као и нека врста банализовања читавог поступка контроле и санкционисања јер се већина процеса који су покренути односи на јавне набавке мањих вредности или су у питању образовне установе и друге институције које немају капацитета да прате комплетну законску регулативу која се од њих захтева што подразумева и извештавање и административно спровођење свих радњи. Ту се често дешавају пропусти који онда заврше са углавном прекршајним пријавама од стране надлежних који контролишу ове установе.

У вези са тим како се и колико успешно реализују процеси јавних набавки у Србији више од две деценије након што је то законски регулисано Драгомир Поп Митић је рекао: „С обзиром на то да је први Закон о јавним финансијама донет пре 22 године поставља се отворено питање колико смо ми у овом целом систему напредовали. Ако кренемо од тога да је поглавље 5 отворено 2016. године, да је ове године ступила нова измена Закона о јавним набавкама, ми имамо и даље много нејасноћа у јавним набавкама. Највећа нејасноћа се односи управо на одговорности.“ – додао је: „Шта се дешава у случајевима прекршаја, у случајевима утврђених неправилности. Ако нама Државна ревизорска институција каже, што стоји у извештају Европске комисије за Србију за 2023. годину, да више од 18 одсто свих јавних набавки, а то је само од оних које су они контролисали, су неправилне, онда се поставља питање шта се ради са свим тим неправилностима и ко се бави њима и колико те неправилности уопште утичу на систем јавних набавки.“

Колико је било битно да се неко из цивилног сектора непристрасно позабави овим проблемима представник Коалиције за надзор јавних финансије је истакао: „Ово истраживање које је урадио БУМ је веома битно. Да коначно у јавност дође питање ко процесуира и на који начин процесуира све прекршаје, све кривичне пријаве и да ли то има смисла уопште радити на начин на који се сада ради. Корупција је свакако присутна у нашој земљи, што је евидентно, и то сви грађани препознају јер јавне финансије се највише троше кроз јавне набавке, што је новац из буџета. Поставља се питање шта се дешава са тим новцем, да ли ико одговара за то како се то реализује и да ли ико има осећај да би то могло да се уради и на бољи начин. Ја сматрам да су анализе које су овде представљене данас веома битне јер јавност треба да коначно сазна чиме се баве правосудни органи, на који начин поступају у прекршајним поступцима, шта раде по кривичним пријавама. Евидентно је да је дошло до повећања прекршајних пријава у 2022. години али је такође дошло и до смањења у 2023. години и било би добро да јавност чује због чега се то десило, због чега је та осцилација и због чега смо се сада вратили на стару ситуацију. Све то можемо рећи и за кривичне пријаве, ако имамо број кривичних пријава које се могу избројати на само пар десетина и шта се дешава са тим поступцима, на који начин су људи који су радили неправилности кажњени и да ли су уопште кажњени. Да ли је по нашем закону довољно да се каже да је неко крив и да добије условну осуду. Да ли је то у реду у смислу заштита јавног интереса. То су неке ствари које ми морамо у наредном периоду да решавамо а на крају крајеве требало би да променимо и казнену политику.“ – рекао је Поп Митић.

Оно што се најлакше уочи када се анализирају поступци јавних набавки, како каже, је проблем броја понуђача по јавној набавци, због чега у Србији, иако се систем константно унапређује и постаје транспарентнији, и даље је присутна ситуација да је за јавне набавке у 50 посто случајева само један понуђач и због чега је то тако. Влада Србије обавезала да ће до 2024. године тај проценат смањити на 47 посто но није прецизирано на који ће то начин бити урађено, које су то мере и механизми које ће Влада Србије спровести да се број понуда повећа. „Истовремено Канцеларија за јавне набавке објавила је податак да је број понуда 2,4 (по јавној набавци) али са врло чудним критеријумима који су потпуно нејасни и који су потпуно недоступни јавности па се поставља питање да ли је 2,4 заиста права информација. Оно што је проблем је и извршење закључених уговора у тим поступцима. У овом тренутку ви немате на најбољи начин регулисан процес како се прати извршење тих уговора. То би требало да раде наручиоци али у пракси знамо каква је ситуација. Плус, сада је донета и одлука да се та контрола пребаци комплетно на Министарство финансија. И ево ми сад већ улазимо у јун месец а нисмо чули да је Министарство извршило мониторинг извршења било ког уговора о јавној набавци. – додао је Поп Митић.

На самом крају презентације БУМ је сумирао и препоруке које произилазе из истраживања у оквиру пројекта.

Како је наведено у анализи, од преке је важности ојачати и улогу цивилног друштва и медија у надгледању поступака – покретање тема о транспарентности и законитости функционисања институција у оквиру њихових надлежности која је упитна, са акцентом на правичност и нерегуларности. Посебно се то односи на рад Виших тужилаштава и Виших судова у поступцима у вези са кршењем током четири године. Потребно је отворити и питање поступања пре свега Управног суда који није довољно ефикасан механизам контроле одлука Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, уз побољшање процеса обуке за запослене у свим институцијама – а под тим се подразумева неопходност усавршавања и ангажовања стручних, техничких лица, институција, вештака.

Поред тога  донете су и друге препоруке за унапређење система, попут тога да је неопходно јачати капацитете институција јер је кашњење у одлучивању константно, уз довољан број стручних и мотивисаних кадрова. Ту је осигурање извесност у одлучивању – јер се начелни правни ставови, правна схватања, највише Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, не објављују, односно не постоје, више од деценију.