Дан државности Србије

Грађани Србије 15. фебруара славе
Дан државности Србије – Сретење.
Овај датум је један од најбитнијих
у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред
тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и
дан сећања на почетак Српске револуције, односно Првог српског
устанка.
Сретење је државни празник и слави се два дана, 15. и 16.
фебруара у знак сећања на два значајна историјска датума која битно
опредељују културно-историјски и национални идентитет Срба.
Тог дана, 1804. године, српски устаници, предвођени Ђорђем
Петровићем, познатијим у народу као Карађорђе, на Збору у Орашцу
одлучили су да покрену Први српски устанак. Први српски устанак
означава устанак побуњених Срба из Београдског пашалука и околине
против Турака и представља нуклеус модерне српске државности.
Уједно, тога дана, 1835. године у Крагујевцу је донет Срет-
ењски устав, први устав Србије и један од најдемократскијих и
најлибералнијих устава тог доба.
Такође, 15. фебруара обележава се и Дан Војске Србије, зато
што су војни успеси у Првом српском устанку водили ка стварању
српске војске и државе у 19 веку и због тога што се тада јављају
први организовани облици оружане силе будуће српске државе.
Обележавање Сретења и Дана Војске обједињује идентитете војске
и државе, чиме се обнавља њихова најдубља повезаност у српској
државотворној традицији.
Као верски празник, Сретење се слави од првих векова хриш-
ћанства, а посебно свечано од 544. године, у време цара Јустинијана,
па му и Српска православна црква и верници поклањају дужну пажњу.
Сретење је у Србији велики верски празник, који се обележава у
православним храмовима широм земље и у расејању.
Сретење је за Дан државности Србије проглашено
10. јула 2001. године.
Мало грађана Србије зна да постоје две заставе Србије – државна
и народна, и да оне нису исте, већ их одликује једна разлика.
Државна застава је званична застава одређене државе, која је
као таква прописана уставом, обично у првим члановима. Могу
постојати две варијанте застава предвиђених уставом – државна
(коју користе званични органи) и народна (дозвољено коришћење од
недржавних органа).
Државне заставе се од народних обично разликују тиме што на
себи имају државни грб. Како су државне заставе најочигледнији
симболи одређене државе, истицање застава, како домаћих тако и
страних строго се регулише уставом и/или законима.