„Информисање у култури – анализе случаја“: Случај 3: Летњи фолк фестивали, славе и црквене манифестације (4)

У наредних неколико текстова у оквиру пројекта анализираћемо и културне, традиционалне манифестације које имају за циљ промоцију културне баштине две националне заједнице у општини Бечеј, у Војводини и региону.

Ове манифестације су „народног“ карактера и углавном се одржавају у току лета јер су због великог броја посетилаца организоване на отвореним сценама широм града али и у насељеним местима.

Манифестације о којима је реч имају карактеристику „народних“ дешавања, врло често су веома еклектичне у смислу разноврсних садржаја од којих се један део догађање може окарактерисати и као културна понуда.

Најчешће ове манифестације имају веома добру подршку и финансијске изворе у буџету града али и покрајинских ограна власти и министарства. Поред тога имају снажну медијску подршку свих локалних медија јер су овакве манифестације веома посећене и атрактивне за читаоце.

Већина од ових манифестације везана су за промоцију „традиционалне културе“, за промоцију културне баштине и за очување традиције.

С обзиром да је Бечеј двојезична средина, са две доминантне националне заједнице у овакве манифестације које имају за циљ очување баштине се улаже доста средстава и од мањинских националних заједница, па и међународних фондова и организација.

СЛУЧАЈ 3:

„Бечеј фолк фест“ – кључ успеха

„Бечеј фолк фест“ је међународни фестивал народних игара који се одржава сваке године од 13. до 16. августа у Бечеју. Циљ овог фестивала је неговање и промоција народне песме, игре, музике и ношњи свих народа света. Овај фестивал одржава се у Бечеју већ скоро једну деценију.

Сваке године у Бечеју гостују фолклорни ансамбли из свих делова света. Осим што је за саме овдашње извођаче и ансамбле из Србије као и за публику то јединствена прилика да се упознају са фолклором и културном баштином из целог света овај фестивал омогућава гостујућим фолклорним ансамблима да се упознају са локалном културом и традицијом града домаћина и околине, као и са српском традицијом уопште.

„Бечеј Фолк Фест“ омогућава окупљање различитих култура и цивилизација, стварајући тако могућности за сарадњу и развијање пријатељских односа међу ансамблима на међународном нивоу.

Сваке године на Фестивалу учествује око десетак ансамбала из различитих земаља који представљају народну традицију свог краја. Представе и игре се одвијају на отвореној сцени на градском тргу. Овај фестивал сваке вечери фестивала посети неколико хиљада по-сетилаца. Тих неколико дана град живи на тргу 24 часа. „Бечеј фолк фест“ је фестивал који има велики број пропратних манифестација и програма, од изложби народних ношњи преко дечијег програма и радионица до спектакуларних дефилеа веома атрактивних народних ношњи локалних ансамбала и гостујућих.

Пре извођења фолклорних игара на сцени одржава се поворка учесника централним градским улицама која је веома омиљена код публике.

Већина учесника бораве тих неколико дана у Бечеју што граду даје космополитски дух. У слободно време учесници имају прилику да упознају град и околину, да науче нешто о његовој историји и уживају у туристичким атракцијама.

Један од разлога због чега је овај фестивал веома успешан је пре свега подршка, свакако и финансијска али и логистичка како локалне самоуправе тако и покрајинских органа и министарства.

Но „тајна успеха“ овог фестивала су и добро умрежене организације и КУД-ови који се баве радом са фолклорним ансамблима широм Србије. „Бечеј фолк фест” је пре неколико година, добио и подршку међународне организације UNESCO.

Ова подршка значила је много за промоцију фестивала и за етаблирање ове манифестације као једне од најзначајнијих у том жанру културне понуде у целој Србији. Ову подршку је организатор фестивала КУД „Ђидо“ добио на основу препоруке Међународног савета организација фолклорних фестивала и народне уметности CIOFF-a.

Овај фестивал се већ од самог почетка налазио у календару светске организације CIOFF-а који је део размене фолклорних фестивала и наступа на светском нивоу. Кроз ту постојећу мрежу фестивала и ансамбала „Бечеј фолк фест“ је у претходних неколико година успео да успостави контакте и програм размене са неким земљама које су на овом фестивалима наступали претходних година.Оваква подршка од стране државе, међународних организација па и публике омогућила је овом фестивалу да временом изгради веома јасну медијску стратегију за промоцију фестивала.

Не ослањајући се само на локалне медије или друштвене мреже овај фестивал медијски има комплетну логистику за промоцију и националних медија али и довољно средстава да уложи у пропагандни материјал, билборде и слично укључујући промоцију пропратних манифестација.

Локални медији, за разлику од већине других фестивала и манифестација овај фестивал прилично ревносно прате и извештавају о сваком догађају током фестивала на дневном нивоу.

Скоро сви портали и електронски медији уназад девет година објављују репортаже, интервјуе са организаторима, прате најаве и конференције за штампу и извештавају о свим збивањима.

ада је у питању медијска подршка овај фестивал је пример који већина осталих културних манифестација тешко може да достигне.

Умреженост фолклорних манифестација свакако доприноси томе да у свим постојећим медијима постоји „размена“ информација.

Постоји јасна стратегија информисања јавности током најаве фестивала што га чини свакако једном од медијски највидљивијих манифестација у, не само Бечеју, него у целом региону.

Једна од важних фактора такође је и стабилна финансијска по-дршка коју фестивал „Бечеј фолк фест“ безрезервно има, за овај догађај који је и локална самоуправа промовисала као један од културних и туристичких потенцијала града издвајају се значајна средства из буџета града укључујући и значајну финансијску подршку самом организатору КУД „Ђидо“ за функционисање и рад.

„Сент Иштван“ – прослава освећивања новог хлеба

Прослава дана „Сент Иштвана“ (Св. Стефана) је манифестација које се одржава већ деценијама, но последњих неколико година одржава се у Доњем Граду средином августа месеца у самом центру испред зграде МКУД „Петефи Шандор”.

Ова манифестација посвећена је Светом Стефану (мађ. Сент Иштвану) Мађарском или који је живео у 11. веку и био је први краљ Мађарске (1001—1038). Припадао је династији Арпадовића. Од папе је добио круну, која је добила митски значај међу Мађарима, тако да се отада мађарске земље зову Земље Круне Светог Стефана. Светац је и по католичкој и по православној цркви.

Ова народна и културна манифестација одржава се сваке године крајем лета што је према паорском календару и време када је завршена жетва па је у овај празник уврштен и ритуал „освећивања новог хлеба“. Ова манифестација, такође је део културне понуде града која је део традиционалне културе која има за циљ очување културне баштине.

Прослава траје две дана и такође, као и „Бечеј фолк фест“ има веома разноврсну и еклектичну понуду програма. Део програма на манифестацији је и промоција фолклора, музичке баштине и савремених уметничких стваралаца који стварају на мађарском језику. Слично као и „Фолк фест“ и ова манифестација има добру подршку како локалне самоуправе, па и финансијску и логистичку, али и подршку покрајинских ограна и министарства.

Организатор манифестације је МКУД „Петефи Шандор“ у сарадњи са још неколико локалних установа и институција.

Оно што је такође карактеристично за ову манифестацију је да као и „Фолк фест“ ова манифестације има такође веома добро умрежену организацију јер се ова манифестација на сличан начин одржава паралелно у чак 10-так општина у Војводини.

Током августа месеца прославе Дана Сент Иштвана одржавају се Апатину, Сомбору, Србобрану, Зрењанину, Кули и другим местима.

Медијска подршка овој манифестацији такође је на веома високом нивоу јер је захваљујући и промоцији не само локалних медија него и националних медија на мађарском језику (РТВ, Мађар со) ова манифестације веома медијски видљива. Оно што карактерише такође прославу Дана Сент Иштвана је такође велики број посетилаца, такође се сви програми одржавају на отвореном простору и имају већи број пропратних програма који за све узрасте посетилаца.

Фото: Јустин Ласло