Истраживање секције „Својом главом“ бечејских средњошколаца (2): Реики – космичка енергија или земаљска муљажа?
Законом о здравственој заштити из 2005. у Србији је званично призната алтернативна медицина. Укупно 13 метода и поступака је уведено у систем (акупунктура, макробиотика, реики, хомеопатија итд). Иако се овим техникама могу бавити искључиво здравствени радници са важећом лиценцом и уз сагласност министарства, усвајање закона је значило и својеврстан пут у шарлатанство.
Реики је техника алтернативне медицине која се заснива на енергетском исцељивању полагањем руку на тело пацијента. Потиче из Јапана, стара је стотинак година, иако учења о такозваној универзалној космичкој енергији – која се у Старој Грчкој називала пнеума, у Индији прана, Кинези је зову чи, Јапанци ки итд. – постоје неупоредиво дуже. Уосталом, први лекари су управо додиром, речима и биљем помагали болесницима, а ми лаици то спонтано радимо и дан данас. Алтернативна медицина при том прави разлику и тврди да биоенергетичари у лечењу користе сопствену енергију, док реики исцелитељи ка пацијенту каналишу енергију из космоса. Како год било, реики представља једну од најпопуларнијих исцелитељских техника данас у свету.
„Званична медицина није могла да ми помогне“
О реикију смо добили обавештења из прве руке, и то дословно јер смо и сами пристали на реики третман. Наиме, посетили смо Зорана Петковића, реики мајстора, који се дуже од деценије бави енергетским исцељивањем у својеврсној ординацији коју има у бечејском Спортском центру.
-Како сте почели да се бавите реикијем? – Био сам болестан, имао сам проблем са вратом, раменом и руком услед интензивног седења за рачунаром. Званична медицина није могла да ми помогне, и једноставно сам осетио да је кинеска медицина одговор. Већ на првом третману било ми је јасно да и сам желим да се бавим исцељивањем. Учио сам, добио диплому у Будимпешти, и почео да радим.
Петковић је потом усавршио и реики технику да би, како каже, могао да лечи и тежа обољења.
-Долазе ми сви могући, од спортиста са повредама, оних с ишијасом до оболелих од карцинома. Резултати су одлични, јако мали број људи је отишао незадовољан пруженим услугама.
И ми сами смо се уверили да је реики третман изузетно пријатан, опуштајућ, стекли смо утисак да је Петковић у стању да помогне многима, првенствено са психосоматским тегобама. Међутим, претензије на лечење болесника с најтежим дијагнозама изазвале су у нама неверицу. Напросто, када би болест заиста била последица неравнотеже или блокаде струјања некакве космичке енергије – како се код реикија и сличних учења узима – и да је лек једноставно у исправци енергетског поремећаја, то би представљало вероватно најреволуционарније откриће у медицини икада. Међутим, не само да нема научних доказа за то, већ досадашња сазнања говоре управо супротно.
„Злоупотреба научног језика“
Како бисмо боље разумели физичке и пре свега метафизичке принципе на којима се темељи реики, обратили смо се Александру Егићу, професору физике у бечејској гимназији.
-Многа алтернативно-медицинска учења позивају се на такозвани витализам тј. на постојање посебне, фине, нематеријалне, животне енергије која се не може свести на физичку раван. Витализам су некада заговарали и научници. Како данас стоји витализам као теорија у науци? – Што се науке тиче, тај проблем је решен крајем 18. века радовима Волте и неких других научника. Италијански лекар и природњак Луиђи Галвани је приметио да се мртвој жаби кракови трзају кад се додирну са два различита метала. Он је то приписао тзв. „животињском електрицитету“. Волта у почетку прихвата ову идеју, али временом схвата да не постоји тако нешто и да се заправо ради о „обичном електрицитету“. Конструише прву батерију и демонстрира је пред Наполеоном који му даје титулу грофа и сенатора краљевине Ломбардије (ово само да видите да се бављење науком понекад исплати).
-За реики се тврди да је енергија високе фреквенције, док су све болести наводно енергије ниских фреквенција. Исцељивање реикијем представља исправљање поремећаја у нашем енергетском телу. Има ли то смисла? – Ово је школски пример злоупотребе научног језика. Све то звучи веома дубокоумно, али је потпуно бесмислено. Ако бисте их упитали колике су то фреквенције, како сте их измерили, шта уопште представља појам енергије високе фреквенције, објашњења би се свела на објашњавање непознатог непознатим. Ви онда опет покушате да добијете разјашњења у вези са овим новим појмовима и деси се опет исто. И тако у недоглед. И сам у последње време размишљам да напишем један текст о путовању кроз време који би „објашњавао“ феномен deja vu, Нострадамусова пророчанства и још понешто користећи тј. злоупотребљавајући научни језик, који би у основи био потпуна бесмислица и лаж.
-Па како се онда с тим борити? – Једини лек је научни начин мишљења, и не само када је у питању алтернативна медицина. Овакав начин размишљања се учи, са тим се не рађамо. И учи се, нажалост, веома тешко. Школа је, разуме се, право место, али не и једино. Проблем је школски систем, не само овде. Постоји антинаучни, антиинтелектуални тренд у целом свету, тренд уништавања јавног школства – погледајте само како су у филмовима и серијама приказани добри ђаци!
Егићев став по питању алтернативних медицинских пракси је недвосмислен.
-На крају, кад следећи пут прочитате о томе како алтернативна медицина има лек за ову или ону болест треба да знате да у борби са неким болестима време игра одлучујућу улогу. Ако неко изгуби недеље или месеце лечећи се мелемима неког чиче са неке нечувено енергетски позитивне планине последице ће, највероватније, бити неописива патња за ту особу и за породицу. Псеудонаучно трабуњање понекад има незамисливо високу цену.
„Primum non nocere!“
Разговарајући са Петковићем имали смо осећај да није реч о профитеру, да се ради о ентузијасти који верује у оно што ради. Исто тако, за разлику од неких других алтернативних пракси, реики и сличне технике енергетског исцељивања у великој мери поштују Хипократов налог „primum non nocere“ илити „пре свега, не шкодити“ будући да се базирају на додирима и простом „махању рукама“ над пацијентовим телом. Осим тога не треба занемарити ни плацебо ефекат који је по свој прилици кључан разлог задовољства Петковићевих пацијената. Ипак, контроверзне тврдње о карциному, као и озбиљне резерве према званичној, научној медицини коју је показао у разговору, још једном потврђују посредну и непосредну штету коју је донело озваничење алтернативне медицине код нас и у свету.
(Разговор водили Александра Чиплић и Дејан Марјановић из Гимназије, и Јован Калмар из Техничке школе. У истраживању су учествовали и Немања Вицо и Милан Тодоровић из Техничке школе, Александар Живков, Теодора Аврамов из Гимназије, и Катарина Милић из Економске школе.)
Реики пошта
„Када дубље овладате реикијем, пацијент не мора бити на столу пред вама да би могли да га лечите. У питању је техника рада на даљину, и то на било ком месту на планети. Да би се успоставио контакт са примаоцем користе се енергетски симболи. Најудаљенији пацијенти с којима сам радио били су из Русије и Немачке. Договоримо се у које време ће бити третман, они легну, опусте се, ја урадим своје, и буде им боље. Звучи невероватно, али је истинито“, закључује Петковић.
Милионче и даље на столу
Емили Роза је као деветогодишња девојчица осмислила занимљив школски пројекат – узела је обичан картон, изрезала две рупе и изазвала на црту биоенергетичаре да пробају да утврде изнад које њихове руке ће поставити свој длан. Они би то к’о од шале могли установити, ако већ осећају енергију других људи. Резултати су, међутим, били поражавајући за тестиране биоенергетичаре – тачних одговора није било ни 50%. Емилин изазов је поопштио Џејмс Ренди чија је фондација понудила милион долара оном ко у контролисаним условима успе да осети енергетско поље друге особе. Паре су, није потребно посебно истицати, и даље на столу. Једноставно, оно што вреди у алтернативној медицини преузела је научна медицина, и то више није алтернативна медицина.