Карате
Растислав Петрићевић објавио Приручник за гембукан
Свакодневним практиковањем каратеа, вежбајући дух и тело, Бечејац Растислав Рале Петрићевић дошао је до закључка да би било корисно да постоји нека врста подсетника, како се не би догодило да се забораве важни детаљи у тренингу.
Зато је недавно објавио Приручник за гембукан, где је у кратким цртама скицирао технику тог стила, о ком иначе постоји врло мало записа.
„То је та друга врста каратеа коју сам научио. Упоредо практикујем две врсте каратеа, вадо риу и гембукан. Гембукан сам открио преко Пјера Портокарера, који ми је проширио видике, које нисам имао у првој школе вадо риу. Онда сам решио да напишем један приручник како бих разјаснио неке ствари. Гембукан потиче са Окинаве и у њему се налази сва суштина каратеа који је постојао. Своје знање сам пренео заинтересованим суграђанима. Успео сам да формирам десетак црних појасева до сада. Било је успеха, међутим, данас је све то нешто слабије, јер су људи отишли својим путевима, али сам генерално задовољан оним што смо постигли за 20 година“, истиче Растислав Рале Петрићевић.
Љубав према овој племенитој вештини родила се пре скоро пола века, за време његовог живота и боравка у Француској.
„Карате сам упознао у Француској, где сам живео педесет година. Када сам имао око тридесет година тражио сам неки интересантан спорт и један пријатељ ми је рекао дођи да видиш, нашао сам спорт који се зове карате, где се контролишу ударци. Због дисциплине и подређености томе, мени се то све јако свидело и једноставно сам се заљубио у тај спорт. Од тог дана па све до данас сам у каратеу, скоро педесет година“, казао је Петрићевић.
Приручник за гембукан посветио је покојном протојереју Дејану Станојеву, који му је несебично помагао око реализације овог издања.
„Требали смо да направимо две књиге, приручник који је издат, а друга је требала да буде са оцем Дејаном, који је исто био каратиста. Ми смо сарађивали јако пуно и имали смо дивне планове које на жалост нисмо испунили“, са жаљењем каже Рале.
Своју љубав према каратеу пренео је и на супругу Радмилу Цуну. Њих двоје су заједно пре више од две деценије основали карате клуб Дођо, који има четири секције – карате за одрасле, за децу, секција обликовања тела и таи чи чуан, кинеска гимнастика спорих покрета.
Вукашин Љубојев