Narodna biblioteka: Promocija nove knjige Borisa Lozanova

Jodna banja i Tisa.

U Narodnoj biblioteci je održana promocija još jedne knjige Borisa Lozanova pod nazivom „Jodna banja i reka Tisa – priča o nama“. Narodna biblioteka Bečej je i izdavač ove knjige. Ova knjiga je istorijski dokument ali i deo ličnih sećanja koje se odnose na osnivanje i rad Jodne banje u Bečeju kao i na kupalište koje se nalazilo u posleratnom periodu na Tisi.

Kao i prethodne knjige Lozanovog i ova knjiga je kombinacija ličnih sećanja, nekih osnovnih istorijskih podataka i većeg broja autentičnih i ličnih fotografija iz perioda na koji se odnosi knjiga.

Jodna banja je osnovana na samom početku 20. veka (1904. godine) od strane Karolja Šoša koji je svoje znanje i iskustvo koje stekao u mađarskim termalnim banjama preneo i ovde u Bečej. S obzirom na sličan kvalitet termalnih voda, kao i onih u Mađarskoj, ubrzo je i ova banja postala veoma popularna kao turistička destinacija ali i kao popularno stecište za lokalno stanovništvo. Ovaj objekat je radio sve do pre nekoliko godina a stacionar koji je bio u sklopu kompleksa je srušen tokom 80-tih godina kada se gradio Sportski centar.

„Posle Karolja Šoša koji je osnivač kupatila menjali su se vlasnici. Vlasništvo je nasledilo akcionarsko društvo Molnar Ač a na čelu tog akcionarskog društva je bio Stevica Sirotanović koji je kupio kupatilo od Šoša. Karolj Šoš je poreklom iz mađarskog mesta Hodmezešvašarhej koje je poznato po čuvenoj banji i termalnim vodama. On je svoje znanje odande preneo ovde u Bečej. U sklopu Jodne banje postojao je i funkcionisao i mlin. U okviru banje bilo je različitih vrsta i veličina bazena, spoljnjih i zatvorenih, tu se odvijala terapija, lečili su vodom ljude. Tu je postojao i stacionar za boravak gostiju i pacijenata. Danas ta Jodna banja više nije u funkciji.

Deo knjige odnosi se i na Tisko kupalište.

„Reka Tisa je ponos našeg Bečeja. Tu su se zbivale kulturne i zabavne manifestacije. Ja sam u knjizi opisao samo one lepe stvari koje su dešavale pored Tise tih 50-tih i 60-tih godine prošlog veka. Danas mladi neće moći ni da zamisle koliko je život na Tisi tih godina bio fenomenalan. Društveni život grada odvijao se uz kupanje, zabavu, roštiljanje. Lađe su plovile Tisom. Od Segedina do Zemuna je 30-tih godina prošlog veka saobraćala originalna „Bela Lađa“ i pristajala je u bečejsko pristanište. I nakon rata, ja se sećam tog perioda tokom 50-tih i 60-tih godina, je saobraćala vodena linija od Bečeja do Novog Bečeja takođe, mi smo i taj brod zvali „Bela lađa“. Bio je to jedan mali brodić u privatnom vlasništvu, na žalost on je tokom jednog nevremena potonuo. Meni je to sve ostalo u srcu, sve te uspomene i ta sećanja i da na ovaj način prenesem ljudima“ – rekao je Lozanov.

Knjigu možete nabaviti i knjižari „Stil“.