Обележен 8. октобар

Уопштини Бечеј је протекле недеље обележен 8. oктобар, Дан ослобођења Бечеја и Бачког Петровог Села низом манифестација. Ове године навршило се тачно 80 година од када су ова два места ослобођена током Другог светског рата од фашистичке, квинслишке окупационе власти и од када су се догодиле тог октобра 1944. године завршне борба на улицама Бечеја и Бачког Петровог Села.

Традиционално сваке године 8. октобар се у Бечеју и Петровом Селу слави као Дан ослобођења. Тога дана се неколико година уназад организују и трке улицама града за децу али и оно што је углавном свих ових претходних 8 деценија било стандардни програм обележавања: полагање венаца на гроб погинулих родољуба током ратних догађања у бечејској општини и свечана академија тим поводом.

И овог 8. октобра представници локалне организације СУБНОР-а и других организација као и представници локалне самоуправе уз присуство грађана Бечеја положили су венце код спомен плоче на згради Општине Бечеј.

У току преподнева одржане су осмооктобарске трке улицама града за децу школског узраста (о овом опширније у спортском делу).

У Градском позоришту у подне почела је и главна свечаност, свечана академија посвећена осамдесетогодишњици Дана ослобођења Бечеја.

Ове године свечану академију реализовало је Градско позориште у сарадњи са Економско-трговинском школом са наставницима и ученицима ове школе уз гостовања ученика и других школа и Градског бечејског хора.

Ученици и наставници Економско-трговинске школе припремили су веома богат програм а фокус ове године био је на упознавању младих али и подсећању за одрасле на херојску борбу младих учесника НОБ-а које је Бечеј имао, подсећање на страдале припаднике СКОЈ-а који су дали животе за слободу која је и извојевана тог октобра 1944. године. Више од три године рата борба младих родољуба на територији Бечеја, Бачког Градишта или Бачког Петровог Села трајала је без задршке.

Специфичност Бечејске ратне епопеје била је да је, на жалост, највише међу пострадалима који су дали своје животе за ослобођење било веома младих СКОЈ-еваца и бораца. Читава локална организације КПЈ тада била је у Бечеју састављена од младића и девојака који су били у својим раним двадесетим годинама или чак средњошколци.

Неке од ових имена данас сви грађани Бечеја знају, само по томе што њихова имена носе поједине улице у граду.

Ученици Економско-трговинске школе су под менторским вођством професорице Иване Петровић направили одличан и веома потресан филм и рецитал који је био посвећен овим младим борцима. Ученици одељења 4.1 креирали филм: “Чија су лица у називима наших улица?” Фантастичну монтажу филма урадила је Теодора Стојичић, такође ученица поменутог одељења. Овај филм састављен од оригиналних фотографија, аутентичних писама које су својим родитељима и породици пред стрељање писали млади борци као и играних видео подлога из данашњег времена али и реконструкција догађања од пре 80 година. Све то је учинило овај филм веома ефектним, поучним за све нове нараштаје али и веома емотивним и потресним за све грађане присутне у сали тога дана.

О бечејским јунацима из Народноослободилачке борбе говориле су и Ања Вучур, Ива Јоцковић, Сара Пркосовачки, Дуња Николић, Марта Месарош, Екатарина Предић и Анђела Фуро. Менторке овог наступа биле су професорке Милена Гостовић, Наталија Суботички Глишин и Гордана Свиленгаћин. Презентацију која је пратила ову тачку урадила је ученица Леона Мајсторовић.

На самој бини током програма смењивали су се и наступи Градског хора и школског хора ЕТШ који су изводили песме попут Билећанке, Коњух планином, Рачунајте на нас или Бела ћао и др.

На самом почетку присутним грађанима у сали су се обратили и председник општине Бечеј др. Вук Радојевић који је нагласио да је обавеза свих нас да се сећамо свих жртава које град Бечеј поднео током Другог светског рата, да је приоритет да на овим слободарским традицијама формирамо и будућност.

„Бечеј, као и многи други градови у Европи, носи терет прошлости, а сећање на страдање невиних постаје кључно за разумевање значаја мира и слободе. Приче и историјске чињенице, датуми, подсећају нас на то колико је важно неговати емпатију, толеранцију и људскост, како бисмо спречили да се слични хорори понове. Обележавање Дана ослобођења Бечеја је прилика да се окупимо као заједница, да заједно оснажимо нашу солидарност и отпорност. То је тренутак када се присећамо свих оних који су стајали у одбрану правде, борили се против тираније и донели нам слободу коју данас уживамо. Можда најважније од свега јесте да принципе толерације, разумевања, међусобног поштовања и уважавања преносимо на млађе генерације, уз константно подсећање на историјске чињенице, како бисмо оснажили њихову свест о значају борбе против свих облика екстремизма“, – рекао је др Радојевић.

Присутнима се обратила и Јелена Чешљевић, представница локалне организације СУБНОР-а која је одржала свим присутнима прави мали час историје о томе како су заиста текле ратне борбе за ослобођење града (као и Бачког Петровог Села па касније неколико дана и Бачког Градишта) како се водила борба на улицама, која је судбина била бораца који су учествовали у завршним борбама. Она је говорила и о томе колико је важна била подршка појединих организованих партизанских бригада и војних формација из окружења од стране локалних бораца али и руских снага на терену. Подсетила је грађане Бечеја на имена наших борца, на њихове заслуге за ослобођење града, имена која ће заувек бити уписана у историју наше општине а који су и након ослобођење Бечеја наставили да се боре до коначног ослобођења читаве државе (Југославије) од свих фашистичких снага.