Osnovni sud u Bečeju: Sudija Hromiš danas u znak protesta obustavio zakazana suđenja
Sudija Osnovnog suda u Bečeju Danijel Hromiš je u toku današnjeg dana u vidu protetsta zbog usvajanja pravosudnih zakona koji su doneti u Skupštini Srbije po hitnom postupku (tvz. „Mrdićevi zakoni“) obustavio postupke i suđenja koja su bili zakazani za danas.
Na vratima je sudija Hromiš strankama i advokatima okačio obaveštenje sledeće sadržine:
„Obaveštavam parnične stranke i njihove punomoćnike da dana 4. februara 2026. godine neću održavati suđenja u znak protesta zbog kršenja zakonom propisane procedure od strane organa Republike Srbije prilikom donošenja seta pravosudnih zakona 28. januara 2026. godine koji su doneti po hitnom postupku, bez javne rasprave i pribavljanja mišljenja Visokog Saveta Sudstva i Visokog Saveta Tužilaštva, na koji se način ozbiljno narušava nezavisnost sudske vlasti, samostalnost tužilaštva i urušava Ustavni poredak RS. O terminu narednog ročišta stranke i punomoćnici će biti naknadno blagovremeno obavešteni.“ – kaže se u obaveštenju.
Da podsetimo, ovi zakoni koje je Skupština Srbije usvojila u januaru ove godine predstavljaju set sistemskih zakona za pravosuđe. Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva ocenio je da usvajanje ovih zakona mimo redovne procedure, javne rasprave i bez mišljenja nadležnih institucija predstavlja negativan presedan i korak unazad za reforme. Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva izrazio je protiviljenje ovakvom načinu usvajanja.
Usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Takođe, usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.
Skupština Srbije donela je novi set pravosudnih zakona, koje opozicija i pojedini pravni stručnjaci vide kao još jedan pokušaj da se pravosuđe stavi pod kontrolu vlade. Vladini zvaničnici, međutim, tvrde da će grupa zakona doprineti „boljem i efikasnijem“ pravosudnom sistemu, zaduženom za kontrolu rada izvršne i zakonodavne vlasti.
