Подводно снимање тврђаве на Тиси

Градски музеј у Бечеју односно одсек за археологију, на челу са Рашком Рамаданским, покренуо је иницијативу да се истраже подводни остаци бечејско-новобечејске тврђаве. До сада, према речима кустоса археолога, на његово велико изненађење у претходном периоду ни са једне стране Тисе није било неке озбиљније иницијативе за истраживање Тврђаве. Ова научна акција има званични назив “Истраживање локалитета Стари Град” јер је такав назив у катастру Новог Бечеја. За сада су ове годне извршена снимања малим сонаром на локалитету. За ову годину су у Музеју имали идеју да та истраживања буду обимнија и да се изврше поводна снимања са рониоцима али је услед неких непредвиђених трошкова због радова на згради Музеја смањен буџет па се у овој фази одлучило да се ураде само снимања сонаром.

У питању је познати локалитет утврђења на обали Тисе код Новог Бечеја.
“Ми немамо никакву надлежност над тим локалитетом и са правног становништа ми тамо немамо шта да тражимо. Тај локалитет покрива Народни музеј у Зрењанину и Завод за зашиту споменика културе Зрењанин али смо успели да са њима као и са Музејем науке и технике у Београду (јер то је једини музеј у региону који има одсек за речно бродарство и индиректно се бави подводном археологијом) успоставимо сарадњу и реализујемо овај пројекат. Потписали смо међусобно споразум о сарадњи са њима који нам је омогућио да започнемо са истраживањима и прва снимања на локалитету. Као подршка са техничког становишта за сама подводна снимања ангажовали смо ронилачки екипу из Спасилачког тима “Тиса” из Сенте.” – рекао је Рамадански

Тврђава која се тренутно већим делом налази у води потиче из 14. века као утврђење/место за царињење и постоји до почетка 18. века када је 1701. године после Карловачког мира минирана, минирана је и почетком 20. века још једном због ометања пловног пута. Она је делом под водом и због регулације тока Тисе из 19. века. У овом тренутку су на обали видљиве две куле али је до данас била прилична непознаница шта је то што је остало под водом. Рамадански је посебно нагласио да је током истраживања имао одличну подршку веома квалитетне екипе сарадника, ту је пре свега мр. Гордана Каровић, подводни археолог, археолог-кустос из Зрењанинског музеја Александар Шаламон, чланови техничке екипе Нандор Барањи и Кристијан Аџић.

“Ми смо први пут јуче употребили тај сонар и још неке технике мерења и снимања под водом и лоцирали смо још једну кулу и тај северни бедем који је већим делом под водом, лоцирали смо и још један изгубљени зид у сред Тисе што је прилично велико откриће. Сада имамо бољи увид шта се још налази под водом и остаје нам да следеће године у ово време урадимо подводна снимања са рониоцима. Имали смо среће јер је видљивост била већа него што смо очекивали. Коначни исход ових истраживања ове и наредних година, осим те непосредне користи за науку, је и наглашавање значаја који има ово утврђење уопште за ово подручје потисја јер је то једина тврђава тог типа на целом току Тисе .“ – рекао нам је Рашко Рамадански

Рашко Рамадански нам је напоменуо да је ово важан археолошки подухват али да он има и велике могућности промоције јер може да буде веома атрактивна локација са културолошког становишта, туристичког и комерцијалног такође. Када се коначно једног дана у будућности заврше истраживање постоји могућност и да се одређени делови конзервирају тако да буду доступни јавности, да се евентуално направи један атрактиван археолошки парк на води.