Економија

Пољопривреда: Мере Владе за помоћ пољопривредницима

На предлог Удружења житара министар Влада Србије одобрила је да извозне квоте за пшеницу уместо месечних буду тромесечне као и да ће држава убудуће предузети потребне мере да помогне свим пољопривредним произвођачима – како ратарима, тако и воћарима и сточарима.

Томе је претходила и одлука да се сточарима у последњем кварталу подигне и премија за млеко за пет динара. Из Владе кажу да су сточарима такође за њихове производе исплатили три милијарде динара субвенције. 

Поред тога ратари су, наводи се из Владе Србије, добили и двоструко већу субвенцију (било је првобитно предвиђено 4.000, у марту су исплаћене премије које су биле дупло веће, тј. 8.000 динара) по хектару након што су поскупела ђубрива. Но ово се односи само за производњу на површини до 20 хектара. Остале мере које се тичу укидања акциза на гориво и друге нису прихваћене. Ратари у Србији траже гарантовану цену пшенице од најмање 50 динара по килограму као и да пшеница почне да се третира као основни прехрамбени производ од стратешког значаја за државу и становништво што подразумева да се сваке производне године одреди заштитна – гарантована откупна цена за државне робне резерве – 10 одсто рода. Ратари и даље траже укидање забране извоза житарица, нарочито пред саму жетву због тога што су магацини и амбари и даље пуни пшенице и кукуруза. Потребно је напоменути да у првом кварталу ове године, у односу на исти период прошле, минерална ђубрива поскупела су за 133,4 одсто, храна за животиње за 27 одсто а за проценат више и средства за заштиту биља. Иако и цене пшенице, кукуруза, соје, достижу историјске рекорде тај раст је ипак нешто мањи у односу на поскупљење ђубрива.

Када је воћарство у питању из Владе су обећали и малинарима цену малина од 600 динара и надају се да ће та цена бити задовољавајућа за њих. 

Сумирајући досадашњи биланс пшенице чија жетва предстоји из Министарства пољопривреде напомињу да је пшеница засејана на 632.000 хектара, што је 32.000 више него лане, када су приноси били око 3,5 милиона тона и да се ове године очекује пет тона по хектару или 3,2 милиона тона, што је јасне порука да ћемо имати довољно хране, пре свега брашна.