ДруштвоЕкономијаСервис

Помор рибе каналом стигао и до Бечеја

Пре недељу дана је из неке од фабрика из околине Врбаса или Црвенке низводно у канал ДТД убачена већа количина „органске материје“ што је резултирало масовним помором и гушењем рибе због недостатка кисеоника у води. Из ЈП „Воде Војводине“ је тада саопштено да без обзира на размере и на тоне извађене мртве рибе из канала „нема основа да се ово назове еколошком катастрофом него инцидентом“. Саопштено је из овог предузећа да ће њихова акција да се код Куцуре упумпа већа количина чисте воде на адекватан начин овај проблем да санира, реши.  Додуше, тада је речено да ће то да спречи и да овај талас помора рибе не оде даље од Србобранске општине, најдаље до Турије. Судећи по огромној количини мртве рибе која се у ова последња два дана појавила овде код нас у Бечеју тај талас неће тако лако бити заустављен. Око канала се од јуче шири јак смрад Долмом, око преводнице је видљиво накупљена скрама од прљавштине а иза шлајза је обала преплављена мртвом рибом у трави и у води. Тренутно је и брана отворена са циљем да се колико толико упумпа кисеоника у воду. Негде у току данашњег преподнева су са опремом стигли и чистачи из Риболовачке службе ЈП „Воде Војводине“ који су скупљали рибу из канала и са обале. Око њих док су радили летела су и велика јата галебова па је потенцијално и то наговештај још једне катастрофе. Поред галебова јуче у току поподнева је на том потезу била и велика група људи који су вадили рибу и односили. Логично је да постоји бојазан да ће ова риба ускоро завршити негде на пијачним тезгама  и у рибарницама или ће се продавати на црно посебно јер је у питању велика количина беле рибе која се веома лако продаје.Код Врбаса и Србобрана углавном је била у питању штука или смуђеви, вероватно најскупље врсте рибе на тржишту, ми смо данас затекли неколико великих угинулих шарана на обали. Поред мртве рибе уз саму обалу пливају и велика јата ошамућених риба које на површини воде покушавају да дођу до ваздуха и боре се за живот. Катастрофа би ипак права реч којом се може описати садашње стање на каналу. Сад када је отворена и брана отрови или „органске материје“ улазе у водоток Тисе.

А које крив за све ово …? Иако се много пише о овој катастрофи по штампи ових дана јако је мало новинских чланака који спомињу нека имена, неке потенцијалне фирме са тог подручја које би могле бити загађивачи. Углавном је то неко „чије име се не изговара“ лако.  Судећи и по реакцијама надлежних (инспекција је још увек на терену) са идентификацијом починиоца се и временски и свакако калкулише, одуговлачи. Наводно је за сада немогуће тако лако утврдити ко је у питању јер има могућих чак 18 починиоца тј. 18 фабрика које раде на овом подручју без пречишћача (које по Уредби Владе Србије за сада нису у обавези да уграде све до 2025. године). Према наводима из штампе риболовци и еколози који су једини веома бурно реаговали кажу да је тај број фабрика ипак мањи (већина од њих више нису у функцији, не раде) и да је у питању највише 6 потенцијалних загађивача. Да постоји воља да се убрза процес идентификације починиоца вероватно ни тих 18 фабрика не би представљало проблем да се утврди ко је у питању. Тренутно називајући ову катастрофу „инцидентом“ ЈП „Воде Војводине“ умањују значај, риба ће ових дана бити извађена, обала очишћена  … да ли постоји могућност да на крају нико неће сносити никакве последице и бити кажњен? Шта су дугорочније последице ове катастрофе, како ће се све ово одразити на рибљи фонд у каналу и реци, какве ће еколошке последице имати ово  за Тису и друге речне токове који су у систему и колико ће још оваквих „инцидената“ бити до 2025. године? Шта је потребно још да се деси и колико починиоци могу далеко да оду у својој бахатости док се не промени законска регулатива која омогућава овакву небригу и понашање? Када ће коначно држава и државни органи да санкционишу привредна предузећа која без трунке одговорности угрожавају природне ресурсе угрожавајући истовремено и здравље свих нас.

Наставићемо да вас информишемо о овоме, послали смо и званични упит на више адреса (Риболовачком савезу Војводине, бечејској општинској инспекцију и надлежним органе у Општини Бечеј, руководству ДТД-а и, пре свега, на адресу ЈП „Воде Војводине“), да нас обавесте шта је у њиховој надлежности у овом случају, какве кораке ће предузети да се испита овај „инцидент“, да се починиоци казне и шта ће предузети да се у што крећем року пронађу механизми заштите (па и законски) да се овакве катастрофе не дешавају у будућности.