Пројекат „Информисање у култури – анализе случаја“: Интервју Ђијанта Ловаш (13)

У оквиру пројекта „Информисање у култури – анализе случаја“ разговарали смо са директорком Народне библиотеке Бечеј, Ђијантом Ловаш, о томе на који начин функционише ова установа културе, какве садржаје нуди корисницима осим самих књига, која је мисија библиотечке делатности данас у 21. веку, у доба интернета.

„Са не малим поносом могу на почетку да кажем да је Народна библиотека Бечеј најстарија културна установа на територији наше општине. Још средином 19. века у Бечеју је отворена најпре Српска читаоница, тачније 1862. године где су се наши суграђани тога времена састајали и читали књиге и разговарали о њима, и не само књиге него и новине и часописе. Неку годину касније отворена је и Мађарска читаоница. У првом члану оснивачког акта Читаонице наводе се разлози за оснивање: “ради умнога развијања духа, изображености, човечности и друштвености међу становницима старобечејским и из околине, што се намерава постићи међусобним саобраћајем и читањем добрих књига, часописа итд., које ће читаоница себи набавити.” Јако волим овај цитат јер толико сведочи о времену када је Бечеј постајао град у правом смислу речи.“ – рекла нам је на почетку интервјуа директорка ове установе културе Ђијанта Ловаш.

„Но највећи развој и процват наша библиотека је ипак доживела у прошлом веку. Скупштина општине Бечеј, 1960. године је основала три самосталне јединице: једна се налазила у Бечеју, друга у Бачком Градишту, трећа у Бачком Петровом Селу. Све три библиотеке тада су радиле као установе са самосталним финансирањем и пословањем. Три године касније оснивач, Општина, је донела акт којим је Општинска библиотека у Бечеју постала матична за читаву територију општине. Од почетка 1976. године све три библиотеке су обједињене у јединствену установу која од тада до данас носи назив Народна библиотека Бечеј. Двадесетак година пре тога (1955. године) бечејска библиотека „уселила“ се у зграду коју је подигла бароница Виши почетком 20. века у сецесионистичком стилу. Библиотека је од изузетне важности за негу и развој културе локалне заједнице што се реализује кроз велики број пројеката и програма.“ – наставила је Ловаш.

Колико данас има књига у Народној библиотеци, како је организован рад, који су одсеци?

По нашој статистици и по подацима из Е – каталога библиотеке имамо 101.687 записа (књига, часописа, докумената). Наше примарне делатности су: попуњавање и изградња збирки, обрада и каталогизација књига, заштита библиотечке грађе, дигитализација библиотечког садржаја, издавачка делатност, промовисање библиотечких садржаја, организација манифестација и едукација корисника свих узраста. Библиотека све наведене делатности реализује радом у пет одељења и три огранка у насељеним местима, односно радом 10 запослених стручних лица. Прво је  Одељење за развој и унапређење библиотечке делатности које води Маријана Ђаковић, библиотекар-инструктор. Ово одељење бави се научним и стручним истраживањима унутар библиотеке, анализом стања, потреба и услова. То одељење такође предлаже  и мере за развој и унапређење делатности. Поред тога имамо и Одељење за одрасле и Одељење за децу.

Библиотека, осим издавања књига у Бечеју има веома важну функцију као установа културе, ту се током година одржавају бројне манифестације које нису нужно везане само за књижевност. Шта је све део те понуде за грађане Бечеја?

Постоје неке сада већ традиционалне манифестације које сваке године организујемо за наше кориснике. Неке од њих су веома популарне и имају веома велики број посетилаца. Када су у питању средства за реализацију ту све варира од године до године. За реализацију појединих програма Библиотека подршку добија од ресорног Министарства, понекад и Покрајинског секретаријата за културу, ту су и донације од Фондације Бетлен Габор из Мађарске, Општине Бечеј и других спонзора манифестација.  Међу најрепрезентативнијим програмима Библиотеке који су се реализовали у току ове године издвајају се: Библиоигре (од 2011. године) су програм који је намењен деци и младима узраста од 1. разреда основне школе до 4. разреда средње школе. Једна од веома популарних манифестација/фестивала је и Недеља џентлмена (од 2017. године). То је једнонедељна манифестација промоције културе, уметности и науке која се реализује у циљу промоције библиотечких садржаја мање заступљеној популацији међу корисницима Библиотеке коју чине припадници мушког пола и млади као осетљива група корисника. Овај програм се од 2020. реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу. Још једна манифестација важна за младе и децу је и годишње такмичење у препричавању бајки (од 2007. године). Циљ овог такмичења је популаризација читалачке културе, као и подршка развоју најмлађих генерација у области јавног наступа, правилног изражавања, говорничких вештина и вештина приповедања. Не-што „млађи“ је и програм под називом „Заједно – Együtt“. У питању је двојезични регионални поетски конкурс који је реализован уз подршку Министарства културе. Конкурс је намењен деци узраста од 10 до 15 година, и за младе од 16 до 18 година, он се реализује у циљу популаризације писане речи, књижевног стваралаштва најмлађих, презентације дечије поезије и поезије младих, као и у циљу унапређења регионалне књижевне сарадње између установа и деце и младих. Значај Конкурса је препознат и међу бардовима дечије поезије, као што је Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац и Тоде Николетић, који су овом конкурсу дали и јавну подршку.

Народна библиотека је једина установа културе која има своје огранке у селима, да ли и ти огранци имају своје програмске активности које нису директно везане само за издавање књига?

Већ годинама уназад Библиотека је у својим сеоским огранцима препозната као једино место у селу где се одвијају културне активности како за децу и младе тако и за одрасле. Одржавају се двојезичне радионице за децу и младе „Хеклање и стари ручни занати“, Рингато за децу до 3. године, сусрети деце са дечијим писцима, ликовни конкурси, као и књижевни сусрети како са еминентним књижевницима тако и са нашим завичајцима.

Добар део вашег програма има као циљну групу децу и младе, колико је важан тај едукативни сегмент у раду библиотеке? Како успевате да деци данас, у време телефона и интернета, понудите довољно за њих атрактивних садржаја а да су везани и за књижевност?

Савремени свет, а са њима и одгој деце и младих суочавају се данас са великим изазовима.  Култура се данас не препознаје као важан део одгоја, образовања и развоја деце. Овакав приступ се осликава и на однос породице  према нашим активностима те се из тог разлога трудимо да, првенствено у контакту са васпитно – образовним установама, школама, премостимо тај јаз и представимо деци библиотеку као кућу књига али и место где могу да се забаве и да квалитетно проведу време. Из тог разлога сваке године организујемо пријем/уписивање првака у библиотеку. Деца се већ током првих дана у школи упознају са дечијим одељењем и библиотекарима који ту раде, сваке године имају и прилику да погледају тога дана и једну дечију представу и на крају церемонијално свако дете добије бесплатну чланску карту, све у циљу популаризације  читања код деце и  младих. Већ другу годину заредом организујемо и манифестацију „Чилајка“ – то је програм за младе у оквиру којег се одржавају психолошке радионице, квизови, предавања на теме које су блиске њима.

Поред стандардне библиотечке делатности имате и завичајну збирку, на који начин је ова збирка доступна грађанима, да ли постоји иницијатива да се она дигитализује и на неки начин буде доступна онлајн или у форми дигиталне архиве?

Све библиотеке мање више личе једна на другу али оно што их разликује јесте завичајни фонд и збирке. Фонд Одељења Завичајне збирке је у нашој библиотеци веома богат и нама је веома важно да се он и користи, да наши суграђани имају могућност да се упознају са овом збирком. Пројекат дигитализације Завичајне збирке је започет прошле године уз подршку Покрајинског секретаријата за културу где су у првој фази дигитализације обрађене збирке плаката на оба језика, разгледнице из збирке Саболча Прокеша и збирка фотографија Народне библиотеке – Бечеј, а у другој фази дигитализације обрађене су бечејске новине. Наредни корак је објављивање садржаја на сајту Библиотеке како би информације биле доступне нашим суграђанима. Књижни фонд Завичајне збирке је за сада затвореног типа и може се користити уз чланску карту само у просторијама намењеним за рад. Сви чланови библиотеке, из било којег библиотечког огранка, могу да користе овај фонд. Фонд Одељења Завичајне збирке садржи: 1332 монографских публикација. Примерака новина у збирци има 3921, са 624 набављена примерка у протеклој години. Број часописа у Збирци је 4552. Број примерака старих и ретких књига је 21, а примерака не књижне грађе има 5322.

Да ли Народна библиотека има издавачку делатност?

Програмска оријентација издавачке делатности Библиотеке темељи се на принципу завичајности, односно публиковању наслова из прошлости, традиције, културног и друштвеног живота на територији општине Бечеј. Циљ издавачке делатности јесте да популаризује теме, личности и ауторе са територије општине Бечеј и околних насеља. Осим систематског прикупљања, библиографског истраживања и стручне библиографске обраде грађе, посебна пажња се поклања популаризовању Одељења Завичајне збирке кроз програмске активности, издавачку делатност, дигитализацију и корисничке сервисе. На пример прошле године Одељење за развој је покренуло истраживање историјске документације за израду монографије о Бачком Градишту, у сарадњи са завичајним аутором, Драгишом Славићем. Крајем 2023. године монографија под називом „Бачко Градиште,од првог помена до данас“ је формално завршена. Ова монографија представља истраживање, документовање и објављивање историје Бачког Градишта од 13. до 21. века, прве потпуне монографије насеља на српском језику. Теме у овој монографији односе се на структуру становништва, развој културе, спорта, верских заједница и подаци о знаменитим личностима. Навешћу још нека издања Народне библиотекеБечеј: „Завичај онлајн“ је електронско издање, на веб сајту Библиотеке у секцији „Пројекти и истраживања“ (2021). Ту су и монографије: Börcsök László A csapás mentén (2016) Група аутора: Јевреји у Бечеју – Óbecsei zsidó közösség (2016) Börcsök László, El nem engednék egymás kezét (2013), Душан Опинћал: Знаменити Бечејци – Neves óbecseiek, Mák Ferenc, Pastyik László, A koronakerület gondnoka, Борис Лозанов, „Река Тиса и Јодна бања“. Часописи: „Тиса, часопис за књижевност и уметност“. Каталози: Каталог изложбе “Мали живот за време Великог рата“. Документарни филмови „Млади завичајци о животу јеврејске заједнице у Бечеју“, „Богдан Дунђерски очима младих завичајаца“.

Како процењујете заинтересованост бечејске публике за садржаје које им нудите, какав је тренд (раста или пада) броја корисника, колико сте задовољни бројем нових издања које на годишњем нивоу можете да купите, набавите?

Заинтересованост бечејске публике зависи од садржаја који им је понуђен. Ове године је највећа посећеност била на промоцији књиге Мирослава Васина „Липе не миришу увек исто“ јер је у питању био првенац нашег суграђанина. Манифестација „Недеља џентлмена“ полако постаје традиција наше установе, те се наши суграђани радују и радо посећују програме у оквиру ове манифестације. Трудимо се да сваке године доведемо неке интересантне несвакидашње госте попут овогодишње Cosmic Ray где смо имали посетиоце чак из других градова попут Зрењанина. У оквиру ове манифестације нам је био гост и Краљ Чачка, као књижевник пре свега али и као музичар јер увек волимо да употпунимо програм и музичким вечерима. Број корисника нам расте из године у годину што нам даје подстрек да и даље наставимо да радимо.

На који начин се финансирају набавке књига али и остали садржаји у библиотеци?

Током 2023. године библиотека је обновила књижни фонд са 2233 књига (са сликовницама 2520), захваљујући откупу Министарства за културу и информисање Републике Србије (964), куповином из буџета Општине Бечеј (395 књиге), конкурсима Покрајинског секретаријата за културу (96) и другим донаторима (707). Језичка структура приновљених публикација је следећа: 1662 књиге су на српском језику, 515 на мађарском и 56 на енглеском језику. Из буџета Општине Бечеј купљено је књига у вредности од 499.801,30 дин, из АПВ у вредности од 120.000,00 дин, откупом ресорног Министарства у вредности од 567.996,88 динара и поклоном у вредности од 320.354,00 дин. Библиотека је обогатила књижни фонд за децу са 287 сликовнице, у вредности од 208.578,98 дин.

Колико мислите да ће вам смањити број корисника и утицати на саму статистику издавања књига на годишњем нивоу овај потенцијално велик проблем са могућом наплатом за издавање књига? 

Мислим да та тарифа неће утицати на број корисника превише али може утицати на саму набавку нових наслова јер тарифу плаћа Библиотека, а тарифа би била како смо проценили око 700.000 динара за целу годину, што је више од општинског буџета  за набавку свих  нових наслова.

На који начин рекламирате вашу делатност у локалним и другим медијима, друштвеним мрежама, порталима?

Углавном користимо друштвене мреже јер је то најбржи начин да обавестимо грађане о нашим програмима и активностима. Веома велик број Бечејаца се тако и информише, постоје локалне групе на фејсбуку и на инстаграму које су веома добро посећене. Сада већ знају где увек могу да потраже праве информације, како најаве тако и да се обавесте о протеклим догађајима, да потраже фотографије, виде шта су можда пропустили.

Како оцењујете писање локалних медија о вашим програмима, манифестацијама, да ли се раде најаве и да ли медији пишу о самим догађајима, изложбама опширније у виду репортажа, интервјуа са актерима и слично?

Имамо веома добру сарадњу са локалним медијима, све што радимо редовно је пропраћено у медијима. Најаве све на време чим им пошаљемо информације, сваки програм пропрате на порталима, на телевизији и у штампаним медијима. Ми у Бечеју имамо добру мрежу медија који све покривају и у свим облицима. Имамо штампане медије, телевизију, портале који су редовно ажурирани. О нашим програмима пишу увек објективно и веома смо им захвални на који начин сарађују са нама. Мислим да су наше активности веома добро и пропраћене баш због тога. Бечејска јавност има свакако увида у наш рад свакодневно.