Само локално: Извештај о раду одборника, случај Фантаст и незаконита наплата закупа коришћења јавних површина

Чланови одборничке групе „Само локално“ у локалном парламенту, Ива Хромиш, Милан Бокун и Стеван Косановић, су почетком ове недеље одржали конференцију за новинаре са циљем да јавности представе извештај о раду ове одборничке групе у претходном периоду. Повод је оквирно била и чињеница да се ових дана навршило око 100 дана од првог заседања овог сазива локалног парламента и да су сматрали да је потребно да упознају јавност са неким од иницијатива и активности које су као заступници грађана они спровели у локалном парламенту.

Извештај о раду, функционисање локалног парламента и инфромације од јавног значаја

Извештај о раду одборничке групе поднела је одборница Ива Хромиш.

Како је на почетку речено у оквиру образложења извештаја одборници „Само локално“ су од самог почетка, од прве седнице, се активно ангажовали у раду локалног парламента са циљем служе и као коректив за пропусте у раду како самог парламента тако и служби и тела које су у надлежности локалне скупштине.

На претходне четири седнице, колико их је одржано до сада, указали су на проблеме у раду и саме Скупштине када су у питању технички проблеми у достави материјала за заседања одборницима, проблеми са заказивањем седница у краћем року од законски допуштеном, проблеми у раду самих седница у смислу поштовања пословника и обраћања одборника и представника извршне власти, учесталост доношења одлука у скупштини без образложења известилаца за добар део тачака дневног реда посебно када су важне одлуке у питању попут образложења буџета, извештаја о буџету или ребаланса, честе злоупотребе „говорнице“ за страначку пропаганду па и спуштање расправе на лични ниво и вређање.

Одборници „Само локално“ су такође у оквиру овог извештаја указали и на неке озбиљније проблеме у раду како локалне самоуправе тако и у раду финансијских и других служби у Општини Бечеј а у вези са документима које су у надлежности СО Бечеј и које су корисници локалног буџета у обавези да достављају Скупштини, као што су сви планови и програми рада и извештаји о раду, предузећа, установа и организација директних корисника буџета. Одборници ове одборничке групе указали су и на недопустива кашњења и игнорисање законских рокова за извештаје и планове што, према њиховом мишљењу, захтева позивање на одговорност а најавили су и пријаве за непоштовање закона за одговорне.

Одборница Ива Хромиш, која је представила овај извештај, такође је указала и на остале активности које су одборници „Само локално“ током претходних неколико месеци спровели. Током претходног периода радили су активно на прикупљању релевантних информација које су од важности за целокупну јавност општине Бечеј. У оквиру захтева за информације од јавног значаја контактирали су све значајније установе и институције које су надлежне у вези са одређеним питањима које су сматрали да су у интересу грађана општине Бечеј. Како су приметили, ова „потрага“ за информацијама од јавног значаја била је само делимично успешна.

Једно од питања које су поставили надлежним службама које баве извршењем буџета у општини Бечеј је било о приходима и расходима из општинског буџета а у вези са манифестацијама које је општина Бечеј финансирала као што су Бечеј ноћу, Ноћни маркет и Ноћни базар. У овом случају добили су одговор да је за потребе организације Бечеј ноћу утрошено нешто испод 10 милиона динара, да донације фирми и привреде су око 4.5 милиона и да је остатак расхода од око 5,5 милиона исплаћен из буџета општине Бечеј. Ноћни базар у целости финансира Покрајинска влада а Маркет је у организације удружења „Бибер“ и Туристичке организације Бечеј.

Такође затражене су и информације о организацији и финансирању „Школе пливања и обуке за непливаче“ током овог лета (затражена је документација Организације за школски спорт пројекта који је пријављем на конкурс , извештај о правдању додељених средстава, извештај о испуњењу обавеза из пројекта, информације о извршиоцима обуке пливања и да ли исти поседује дозволу за рад на основу правилника такође и да ли су плаћени трошкови закупа базена). На ова питања нису још добили никакав одговор.

Одборници „Само локално“ затражили су и да им се доставе информације о уговорима и закупу свих пословних простора које општина издаје од 2019 године као и доказе о уплати закупа и за заузеће јавних површина за рекламне табле.

Када је у питању проблем са обезбеђивањем бесплатних уџбеника за 700 ђака, а које је ове године Општина Бечеј платила из сопственог буџета, они су такође послали допис у којем су од Министарства финансија затражили информације о томе ко су одговорни из општине Бечеј који су обавестили путем мејла и телефонски Министарство да Општина Бечеј обезбеђује набавку бесплатних уџбеника. Министарство је потврдило да су мејлови послати на адресу Општине Бечеј и да су били у контакту са надлежнима али нису доставили конкретно имена одговорних лица.

Уз примедбу да је „Само локално“ и током самог заседања Скупштине као одборничка група постављала питања због чега се више од годину дана касни са постављањем на функцију Општинског правобраниоца, затражили су и информације о томе да ли је општина током 2023. године тражила од државног, односно покрајинског правобранилаштва да заступа Бечеј (преузиме заступање до именовања општинског правобраниоца). У одговору који су добили од републичког правобраниоца је да јесте али нису се стекли услови за преузимање, од покрајинског није стигао одговор. Такође је, а у вези са заступањем општине у споровима током овог периода постављено и питање надлежнима у финансијским службама у Општини Бечеј по ком основу и колико средстава је исплаћено адвокату Милошу Срећковићу (како за јавна предузећа тако и за  Општину) и да им се доставе све копије уговора за сва ангажована лица у 2024. годину и извештај о урађеном послу. Одговор је био да су затражили 40 дана за продужење рок за одговор. Јавна предузећа су доставила информацију да нису користили услуге тог адвоката.

Фантаст, питање власништва и нове инфромације о судбини симбола Бечеја

Након извештаја тема конференције била је власништво и процес реституције дворца Фантаст и имања, земљишта и свих објеката у том комплексу. О овом проблему говорио је одборник Милан Бокун. Према његовим речима, дворац и имање Фантаст је не само симбол Бечеја него и важна привредно и туристички потенцијално веома  исплатива локација. Но, Фантаст и његово одржавање је истовремено и веома важна тема за све грађане Бечеја који су, показало се, веома емотивно инвестирани у овај све комплекснији проблем који је резултирао пропадањам и потенцијалном девастацијом комплетног имања Дунђерски. Ово имање је у процесу реституције већ више од једне деценије и према последњим информацијама и одлуци Агенције за реституцију коначно је и званично поново враћен Матици српској тј. Задужбини Богдана Дунђерског (уз ограду да још увек траје период за подношење жалби на ову одлуку). Ово здање, што је такође важно, „лежи“ на простору од неколико десетина хектара веома квалитетног земљишта и на парцели на којој се налази и цео комплекс помоћних зграда, на којој је и капела Богдана Дунђерског али и чувена ергела. Ово имање је деценијама уназад било у саставу ПИК-а Бечеј, односно ово предузеће је управљало угоститељским објектом, ергелом и пољопривредним земљиштем у периоду до приватизације и до подношења захтева Матице српске да се ово имање путем реституције врати овој установи, односа Задужбини. Након приватизације пољопривредног комбината овај објекат није био део имовине ПИК-а која је продата МК групи. Једно време је МК Група управљала угоститељским објектом и одржавала дворац, капелу и ергелу а након тога је изашла из поседа и предала држави назад на привремено управљање до завршетка процеса реституције. Општина Бечеј је преузела одговорност за техничко обезбеђивање овог објекта дворца, дворишта и непосредног окружења око дворца и капеле. Сходно томе једно од одборничких питања „Само локално“ у СО Бечеј је било и да ли Општина Бечеј током трајања процеса реституције издаје објекте који припадају Задужбини и колико приходује од тога. Ово се односило и на издавања „Барона“. Кад је у питању „Барон“ добили су одговор да је приход од издавања у последњих 5 година за овај локалн био нешто преко 50.000 евра.

„Чување“ Фантаста повременим обилажењем пољочуварске службе унајмљене од стране Општине Бечеј показало као не баш најсрећније решење, учестале провале, упади на посед су изазвали реакцију јавности. Но, испоставило се да на имању један објекат није напуштен како се мислило. Грађани су пријавили да се у ергели налазе коњи, да непозната фирма или појединци користе објекте ергеле за држање коња. „Само локално“ је летос као удружење грађана пријавило полицији да се тај простор користи за држање животиња, да је потребно да се изврши провера ко су особе или фирма које користе објекат и у каквом су стању коњи који тамо обитавају јер је било индиција да услови за држања животиња нису адекватни као и да су код животиња примећене повреде и неухрањеност.

Одборници „Само локално“ поставили су тим поводом и у Скупштини одборничко питање о стању на Фантасту због тога што је Општина Бечеј преузела одговорност за чување Фантаста. О томе смо писали у нашем претходном броју и на порталу и објавили смо и одговор на ово питање.

Најновије информације када је у питању случај коришћења и власништва над комплексом Фантаст, како кажу одборници „Само локално“, показују да случај није, судећи по свему, тако једноставан.

„Наиме, наша претпоставка да се коњи о којима смо извештавали налазе на ергели нелегално, испала је погрешна. Испоставило се да особа чији су коњи има важећи уговор о закупу ергеле са ПИК д.о.о. што је невероватно јер је МК група којој ПИК д.о.о. припада изашла из поседа, а ергела је предмет реституције. Међутим, по евиденцији из катастра Бечеј и Дирекције за имовину, фирма ПИК д.о.о. издаје једну од штала чији је и власник, на катастарској парцели 21238/1 КО Бечеј која и даље припада Задужбини Богдана Дунђерског, тј. до окончања процеса реституције, у власништву је Републике Србије. На ПИК д.о.о. пренети су не само објекти који се налазе на ергели, већ и поједини објекти који су у самом дворишту дворца, а који су изграђени без дозволе на том земљишту. Поставља се питање – ако је ПИК д.о.о. власник објекта који је нелегалан, а држава власник земљишта, онда чега је ПИК д.о.о. власник? Долазимо и до закључка, да објекти чији је власник сада ПИК д.о.о. нису предмет реституције иако се налазе на парцели која то јесте. Ко је, када, како и зашто извршио препис ових објеката, остаје да се види, што није тешко, ако тужилаштво под хитно почне да ради свој посао. На жалост, наше најновије сазнање да су жалбу на одлуку суда да Фантаст буде враћен Матици Српској уложили управо ПИК д.о.о. и Државно правобранилаштво, указује на то да неко на „мала врата“, без сазнања јавности, покушава да уђе у власништво Фантаста.“ – каже се у саопштењу овог Удружења грађана које је након конференције објављено на друштвеним мрежама.

Два пута наплата истог намета за грађане и фирме од стране локалне управе

На конференцији за штампу такође било је и речи о наплати надокнада за коришћење јавне површине односно закупа за коришћење јавне површине за рекламне табле. Ову тему образложио је одборник и адвокат Стеван Косановић. Полазећи од  „случаја“ да је одборник Бокун, према често у јавности изношеним замеркама функционера владајуће СНС, „оштетио општински буџет“ неплаћањем ове надокнаде за своју таблу своје фирме одборници „Само локално“ су истражујући основу за подношење пријаве дошли до изненађујућег закључка да локална администрација није ускладила локалне прописе и правилнике са државном законском регулативом, односно са Законом о накнадама за коришћење јавних добара и да на основу истог Решења за коришћење јавне површине два пута наплаћује исти намет за грађане и то, како је овај закон и регулисао, од стране Локалне пореске администрације али и истовремено и као „закуп јавне површине“ од стране Одељења за урбанизам општине Бечеј. Измена локале регулативе када је у питању ова наплата била је наложена и од стране Министарства финансија још од доношења Закона почетком 2019. године али то у општини Бечеј никада није урађено. Одборници „Само локално“ су поставили и питање ко ће и на који начин грађанима да врати паре које су незаконито наплаћивали у претходних шест година два пута.