Samo lokalno: Izveštaj o radu odbornika, slučaj Fantast i nezakonita naplata zakupa korišćenja javnih površina

Članovi odborničke grupe „Samo lokalno“ u lokalnom parlamentu, Iva Hromiš, Milan Bokun i Stevan Kosanović, su početkom ove nedelje održali konferenciju za novinare sa ciljem da javnosti predstave izveštaj o radu ove odborničke grupe u prethodnom periodu. Povod je okvirno bila i činjenica da se ovih dana navršilo oko 100 dana od prvog zasedanja ovog saziva lokalnog parlamenta i da su smatrali da je potrebno da upoznaju javnost sa nekim od inicijativa i aktivnosti koje su kao zastupnici građana oni sproveli u lokalnom parlamentu.

Izveštaj o radu, funkcionisanje lokalnog parlamenta i infromacije od javnog značaja

Izveštaj o radu odborničke grupe podnela je odbornica Iva Hromiš.

Kako je na početku rečeno u okviru obrazloženja izveštaja odbornici „Samo lokalno“ su od samog početka, od prve sednice, se aktivno angažovali u radu lokalnog parlamenta sa ciljem služe i kao korektiv za propuste u radu kako samog parlamenta tako i službi i tela koje su u nadležnosti lokalne skupštine.

Na prethodne četiri sednice, koliko ih je održano do sada, ukazali su na probleme u radu i same Skupštine kada su u pitanju tehnički problemi u dostavi materijala za zasedanja odbornicima, problemi sa zakazivanjem sednica u kraćem roku od zakonski dopuštenom, problemi u radu samih sednica u smislu poštovanja poslovnika i obraćanja odbornika i predstavnika izvršne vlasti, učestalost donošenja odluka u skupštini bez obrazloženja izvestilaca za dobar deo tačaka dnevnog reda posebno kada su važne odluke u pitanju poput obrazloženja budžeta, izveštaja o budžetu ili rebalansa, česte zloupotrebe „govornice“ za stranačku propagandu pa i spuštanje rasprave na lični nivo i vređanje.

Odbornici „Samo lokalno“ su takođe u okviru ovog izveštaja ukazali i na neke ozbiljnije probleme u radu kako lokalne samouprave tako i u radu finansijskih i drugih službi u Opštini Bečej a u vezi sa dokumentima koje su u nadležnosti SO Bečej i koje su korisnici lokalnog budžeta u obavezi da dostavljaju Skupštini, kao što su svi planovi i programi rada i izveštaji o radu, preduzeća, ustanova i organizacija direktnih korisnika budžeta. Odbornici ove odborničke grupe ukazali su i na nedopustiva kašnjenja i ignorisanje zakonskih rokova za izveštaje i planove što, prema njihovom mišljenju, zahteva pozivanje na odgovornost a najavili su i prijave za nepoštovanje zakona za odgovorne.

Odbornica Iva Hromiš, koja je predstavila ovaj izveštaj, takođe je ukazala i na ostale aktivnosti koje su odbornici „Samo lokalno“ tokom prethodnih nekoliko meseci sproveli. Tokom prethodnog perioda radili su aktivno na prikupljanju relevantnih informacija koje su od važnosti za celokupnu javnost opštine Bečej. U okviru zahteva za informacije od javnog značaja kontaktirali su sve značajnije ustanove i institucije koje su nadležne u vezi sa određenim pitanjima koje su smatrali da su u interesu građana opštine Bečej. Kako su primetili, ova „potraga“ za informacijama od javnog značaja bila je samo delimično uspešna.

Jedno od pitanja koje su postavili nadležnim službama koje bave izvršenjem budžeta u opštini Bečej je bilo o prihodima i rashodima iz opštinskog budžeta a u vezi sa manifestacijama koje je opština Bečej finansirala kao što su Bečej noću, Noćni market i Noćni bazar. U ovom slučaju dobili su odgovor da je za potrebe organizacije Bečej noću utrošeno nešto ispod 10 miliona dinara, da donacije firmi i privrede su oko 4.5 miliona i da je ostatak rashoda od oko 5,5 miliona isplaćen iz budžeta opštine Bečej. Noćni bazar u celosti finansira Pokrajinska vlada a Market je u organizacije udruženja „Biber“ i Turističke organizacije Bečej.

Takođe zatražene su i informacije o organizaciji i finansiranju „Škole plivanja i obuke za neplivače“ tokom ovog leta (zatražena je dokumentacija Organizacije za školski sport projekta koji je prijavljem na konkurs , izveštaj o pravdanju dodeljenih sredstava, izveštaj o ispunjenju obaveza iz projekta, informacije o izvršiocima obuke plivanja i da li isti poseduje dozvolu za rad na osnovu pravilnika takođe i da li su plaćeni troškovi zakupa bazena). Na ova pitanja nisu još dobili nikakav odgovor.

Odbornici „Samo lokalno“ zatražili su i da im se dostave informacije o ugovorima i zakupu svih poslovnih prostora koje opština izdaje od 2019 godine kao i dokaze o uplati zakupa i za zauzeće javnih površina za reklamne table.

Kada je u pitanju problem sa obezbeđivanjem besplatnih udžbenika za 700 đaka, a koje je ove godine Opština Bečej platila iz sopstvenog budžeta, oni su takođe poslali dopis u kojem su od Ministarstva finansija zatražili informacije o tome ko su odgovorni iz opštine Bečej koji su obavestili putem mejla i telefonski Ministarstvo da Opština Bečej obezbeđuje nabavku besplatnih udžbenika. Ministarstvo je potvrdilo da su mejlovi poslati na adresu Opštine Bečej i da su bili u kontaktu sa nadležnima ali nisu dostavili konkretno imena odgovornih lica.

Uz primedbu da je „Samo lokalno“ i tokom samog zasedanja Skupštine kao odbornička grupa postavljala pitanja zbog čega se više od godinu dana kasni sa postavljanjem na funkciju Opštinskog pravobranioca, zatražili su i informacije o tome da li je opština tokom 2023. godine tražila od državnog, odnosno pokrajinskog pravobranilaštva da zastupa Bečej (preuzime zastupanje do imenovanja opštinskog pravobranioca). U odgovoru koji su dobili od republičkog pravobranioca je da jeste ali nisu se stekli uslovi za preuzimanje, od pokrajinskog nije stigao odgovor. Takođe je, a u vezi sa zastupanjem opštine u sporovima tokom ovog perioda postavljeno i pitanje nadležnima u finansijskim službama u Opštini Bečej po kom osnovu i koliko sredstava je isplaćeno advokatu Milošu Srećkoviću (kako za javna preduzeća tako i za  Opštinu) i da im se dostave sve kopije ugovora za sva angažovana lica u 2024. godinu i izveštaj o urađenom poslu. Odgovor je bio da su zatražili 40 dana za produženje rok za odgovor. Javna preduzeća su dostavila informaciju da nisu koristili usluge tog advokata.

Fantast, pitanje vlasništva i nove infromacije o sudbini simbola Bečeja

Nakon izveštaja tema konferencije bila je vlasništvo i proces restitucije dvorca Fantast i imanja, zemljišta i svih objekata u tom kompleksu. O ovom problemu govorio je odbornik Milan Bokun. Prema njegovim rečima, dvorac i imanje Fantast je ne samo simbol Bečeja nego i važna privredno i turistički potencijalno veoma  isplativa lokacija. No, Fantast i njegovo održavanje je istovremeno i veoma važna tema za sve građane Bečeja koji su, pokazalo se, veoma emotivno investirani u ovaj sve kompleksniji problem koji je rezultirao propadanjam i potencijalnom devastacijom kompletnog imanja Dunđerski. Ovo imanje je u procesu restitucije već više od jedne decenije i prema poslednjim informacijama i odluci Agencije za restituciju konačno je i zvanično ponovo vraćen Matici srpskoj tj. Zadužbini Bogdana Dunđerskog (uz ogradu da još uvek traje period za podnošenje žalbi na ovu odluku). Ovo zdanje, što je takođe važno, „leži“ na prostoru od nekoliko desetina hektara veoma kvalitetnog zemljišta i na parceli na kojoj se nalazi i ceo kompleks pomoćnih zgrada, na kojoj je i kapela Bogdana Dunđerskog ali i čuvena ergela. Ovo imanje je decenijama unazad bilo u sastavu PIK-a Bečej, odnosno ovo preduzeće je upravljalo ugostiteljskim objektom, ergelom i poljoprivrednim zemljištem u periodu do privatizacije i do podnošenja zahteva Matice srpske da se ovo imanje putem restitucije vrati ovoj ustanovi, odnosa Zadužbini. Nakon privatizacije poljoprivrednog kombinata ovaj objekat nije bio deo imovine PIK-a koja je prodata MK grupi. Jedno vreme je MK Grupa upravljala ugostiteljskim objektom i održavala dvorac, kapelu i ergelu a nakon toga je izašla iz poseda i predala državi nazad na privremeno upravljanje do završetka procesa restitucije. Opština Bečej je preuzela odgovornost za tehničko obezbeđivanje ovog objekta dvorca, dvorišta i neposrednog okruženja oko dvorca i kapele. Shodno tome jedno od odborničkih pitanja „Samo lokalno“ u SO Bečej je bilo i da li Opština Bečej tokom trajanja procesa restitucije izdaje objekte koji pripadaju Zadužbini i koliko prihoduje od toga. Ovo se odnosilo i na izdavanja „Barona“. Kad je u pitanju „Baron“ dobili su odgovor da je prihod od izdavanja u poslednjih 5 godina za ovaj lokaln bio nešto preko 50.000 evra.

„Čuvanje“ Fantasta povremenim obilaženjem poljočuvarske službe unajmljene od strane Opštine Bečej pokazalo kao ne baš najsrećnije rešenje, učestale provale, upadi na posed su izazvali reakciju javnosti. No, ispostavilo se da na imanju jedan objekat nije napušten kako se mislilo. Građani su prijavili da se u ergeli nalaze konji, da nepoznata firma ili pojedinci koriste objekte ergele za držanje konja. „Samo lokalno“ je letos kao udruženje građana prijavilo policiji da se taj prostor koristi za držanje životinja, da je potrebno da se izvrši provera ko su osobe ili firma koje koriste objekat i u kakvom su stanju konji koji tamo obitavaju jer je bilo indicija da uslovi za držanja životinja nisu adekvatni kao i da su kod životinja primećene povrede i neuhranjenost.

Odbornici „Samo lokalno“ postavili su tim povodom i u Skupštini odborničko pitanje o stanju na Fantastu zbog toga što je Opština Bečej preuzela odgovornost za čuvanje Fantasta. O tome smo pisali u našem prethodnom broju i na portalu i objavili smo i odgovor na ovo pitanje.

Najnovije informacije kada je u pitanju slučaj korišćenja i vlasništva nad kompleksom Fantast, kako kažu odbornici „Samo lokalno“, pokazuju da slučaj nije, sudeći po svemu, tako jednostavan.

„Naime, naša pretpostavka da se konji o kojima smo izveštavali nalaze na ergeli nelegalno, ispala je pogrešna. Ispostavilo se da osoba čiji su konji ima važeći ugovor o zakupu ergele sa PIK d.o.o. što je neverovatno jer je MK grupa kojoj PIK d.o.o. pripada izašla iz poseda, a ergela je predmet restitucije. Međutim, po evidenciji iz katastra Bečej i Direkcije za imovinu, firma PIK d.o.o. izdaje jednu od štala čiji je i vlasnik, na katastarskoj parceli 21238/1 KO Bečej koja i dalje pripada Zadužbini Bogdana Dunđerskog, tj. do okončanja procesa restitucije, u vlasništvu je Republike Srbije. Na PIK d.o.o. preneti su ne samo objekti koji se nalaze na ergeli, već i pojedini objekti koji su u samom dvorištu dvorca, a koji su izgrađeni bez dozvole na tom zemljištu. Postavlja se pitanje – ako je PIK d.o.o. vlasnik objekta koji je nelegalan, a država vlasnik zemljišta, onda čega je PIK d.o.o. vlasnik? Dolazimo i do zaključka, da objekti čiji je vlasnik sada PIK d.o.o. nisu predmet restitucije iako se nalaze na parceli koja to jeste. Ko je, kada, kako i zašto izvršio prepis ovih objekata, ostaje da se vidi, što nije teško, ako tužilaštvo pod hitno počne da radi svoj posao. Na žalost, naše najnovije saznanje da su žalbu na odluku suda da Fantast bude vraćen Matici Srpskoj uložili upravo PIK d.o.o. i Državno pravobranilaštvo, ukazuje na to da neko na „mala vrata“, bez saznanja javnosti, pokušava da uđe u vlasništvo Fantasta.“ – kaže se u saopštenju ovog Udruženja građana koje je nakon konferencije objavljeno na društvenim mrežama.

Dva puta naplata istog nameta za građane i firme od strane lokalne uprave

Na konferenciji za štampu takođe bilo je i reči o naplati nadoknada za korišćenje javne površine odnosno zakupa za korišćenje javne površine za reklamne table. Ovu temu obrazložio je odbornik i advokat Stevan Kosanović. Polazeći od  „slučaja“ da je odbornik Bokun, prema često u javnosti iznošenim zamerkama funkcionera vladajuće SNS, „oštetio opštinski budžet“ neplaćanjem ove nadoknade za svoju tablu svoje firme odbornici „Samo lokalno“ su istražujući osnovu za podnošenje prijave došli do iznenađujućeg zaključka da lokalna administracija nije uskladila lokalne propise i pravilnike sa državnom zakonskom regulativom, odnosno sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i da na osnovu istog Rešenja za korišćenje javne površine dva puta naplaćuje isti namet za građane i to, kako je ovaj zakon i regulisao, od strane Lokalne poreske administracije ali i istovremeno i kao „zakup javne površine“ od strane Odeljenja za urbanizam opštine Bečej. Izmena lokale regulative kada je u pitanju ova naplata bila je naložena i od strane Ministarstva finansija još od donošenja Zakona početkom 2019. godine ali to u opštini Bečej nikada nije urađeno. Odbornici „Samo lokalno“ su postavili i pitanje ko će i na koji način građanima da vrati pare koje su nezakonito naplaćivali u prethodnih šest godina dva puta.