Svojom glavom: PREMORTEM

Još su starovekovni stoici razradili tehniku kako se nositi sa besom, uopšte frustracijom, odnosno kako preduprediti ili makar umanjiti nedaće koje neznana budućnost nosi. „Ništa se mudrom čoveku neće desiti suprotno njegovim očekivanjima”, kaže Seneka, „niti sve stvari ispadnu onako kako je želeo već kako je očekivao, jer on očekuje da će nešto poremetiti njegove planove“. Vozač koji besni zbog gužve tokom velegradskog špica naprosto ima pogrešnu ideju o stvarnosti (u njegovom svetu ne postoji gužva, bar ne kada je on na putu) i na temelju toga smešno visoka očekivanja. Imajući to u vidu, stoici preporučuju vežbu intelektualnog, namernog pesimizma tj. disciplinovanja uma tako da se pre svakog bitnijeg poduhvata zapitamo šta sve može poći naopako (lat. premeditatio malorum – predumišljaj zla). Štaviše, da pretpostavimo da su stvari već pošle po zlu, te da pokušamo odgonetnuti zašto. Za razliku od uobičajenih postmortem (posle smrti) analiza i naknadnih pameti koje ne samo da su često izlišne, nego su i varljive, ovde se premortem, unapred nastoje dokučiti svi mogući scenariji. Stoički misaoni eksperimenti mogu nas uputiti da odustanemo od nekih visokorizičnih poduhvata, s obzirom na sklonost da nedovoljno uvažimo mogućnost neuspeha, uljuljkujemo se, odveć smo samouvereni i nekritični. Takođe, mogu nam sugerisati kako da umanjimo potencijalnu štetu, da osmislimo rezervne planove, jer kada nastupe stresne situacije ne razmišljamo jasno, naša racionalnost strada, pa je svaka priprema itekako poželjna. Naposletku, stoička tehnika može nas osposobiti za situacije kada stvari neizbežno krenu po zlu bez mogućnosti da bilo šta promenimo, kako bismo hladne glave prihvatili neminovnost ne gubeći pri tom tlo pod nogama. Zbog svega toga popularno selfhelp pumpanje ega, pozitivnog mišljenja i beskrajnih ličnih mogućnosti može biti kontraproduktivno.

Jasno, gužvu u centru grada ne možemo sprečiti, u moći smo izmeniti tek naš odnos prema njoj, ali na mnoge druge stvari možemo uticati. Stoici zagovaraju amor fati ili mirenje sa sudbinom, međutim pojam sudbine ne samo da je nejasan, nego često i zavodi. Mudrost leži upravo u tome da razlikujemo šta u životu možemo, a šta ne možemo promeniti, odnosno da prepoznamo subjektivne i objektivne limite. Naime, nerazborito je i ako nastojimo da promenimo stvari koje nije moguće promeniti, jer tako „idemo glavom kroz zid“ i „ispravljamo krive Drine“, a i ako odustanemo od menjanja stvari koje možemo promeniti, jer tako zapadamo u defetizam.