ВестиЕкономија

Влада АПВ: Просторни план за реконструкцију бране на Тиси

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине огласио је јавни увид у Нацрт Просторног плана подручја посебне намене бране на Тиси и извештај о стратешкој процени његовог утицаја на животну средину.

Јавни увид траје до 30. априла, до када заинтересована физичка и правна лица могу да доставе примедбе на документ у чијем је фокусу брана на Тиси. Јавна презентација нацрта биће одржана 16. априла, у 11 часова, у Свечаној сали општине Нови Бечеј.

С обзиром да просторни план подручја посебне намене бране на Тиси обухвата део територија општина Нови Бечеј и Бечеј и на сајту општине Бечеј овај план је стављен на увид.

Како је наведено у документу, визија и дугорочни циљ развоја подручја посебне намене је стварање просторних услова којима ће се омогућити подизање категорије водног пута реке Тисе.

„Циљ израде просторног плана је стварање планског основа за извођење радова на побољшању карактеристика постојеће бране на Тиси, изградњом нове бродске преводнице која ће унапредити услове за превођење бродова и омогућити истовремено превођење више од једног пловила на реци Тиси. Концептуални оквир планирања, коришћења, уређења и заштите планског подручја заснива се на обезбеђењу услова за изградњу, одржавање и коришћење још једне преводнице у оквиру бране на Тиси, а тиме и веће коришћење реке као водног пута за транспорт великих количина робе“, пише у нацрту.

Река Тиса, од ушћа у Дунав до границе са Мађарском, има статус међудржавног водног пута, у складу са међудржавним споразумом о пловидби, који је закључен између Југославије и Мађарске 1955. године. Новим споразумом између Србије и Мађарске о пловидби реком Тисом, из 2016. године, претходни споразум је стављен ван снаге, односно створени су услови за отварање пловидбе за пловила свих застава.

„Новим споразумом се стварају могућности повећаног промета робе и путника на реци Тиси, чиме ће она постати конкурентна са другим међународним водним путевима, а Република Србија повећава своје потенцијале водног саобраћаја“, стоји у документу.

На водном односно пловном путу Тисе налази се укупно пет мостова на којима су обележени пловидбени отвори, затим брана – преводница код Новог Бечеја, као и четири скелска прелаза, који служе као алтернатива и за превоз мањег броја путника и возила.

Брана на Тиси код Бечеја и Новог Бечеја, са седам преливних поља и бродском преводницом за бродове до 1.000 тона носивости, изграђена је 1977. године и представља највећи објекат хидросистема. Њеном изградњом и подизањем нивоа Тисе узводно, омогућено је гравитационо захватање то јест снабдевање водом банатског дела хидросистема Дунав – Тиса – Дунав. На стубовима бране изграђен је друмски мост, као саобраћајна веза између Баната и Бачке.

Брана на Тиси је изграђена у склопу хидросистема Дунав – Тиса – Дунав, са циљем да се омогући гравитационо упуштање до 120 кубних метара воде у секунди у основну каналску мрежу у Банату за наводњавање 300.000 хектара пољопривредног земљишта. Брана служи за потребе акумулирања воде у кориту реке Тисе у екстремно сушним периодима, стварање услова за захватање воде узводно од Новог Бечеја, побољшање услова пловидбе као и у сврхе јавног саобраћаја моторних возила преко моста на брани.

Друмски мост на брани служи за јавни саобраћај, а у питању је државни пут ИБ реда број 15, који има ширину коловоза седам метара и две пешачке стазе ширине 1,5 метара.

Извор: АПВ