Зашто млади одлазе из Србије?

Као ученик, и млада особа која половину свог дана проведе међу својим вршњацима, имала сам прилику да чујем како планирају да оду.
Кровна организација младих Србије, бави се разним питањима које дотичу, и у неку руку муче младе била је и анкета о одласцима младих из Србије, спроведена у лето прошле године.
Како наводе, проценат младих који жели да оде се смањио због епидемије корона вируса, али да је број оних који желе да оду, алармантан.
Из тог разлога, попричала сам с младима који су били отворени да са мном попричају и поделе своје мишљење. Мали број њих има дефинитивно у плану да оде, док је велика већина рекла да би можда отишли у „бољи свет“, у зависности од тога како се снађу овде у Србији.
Због чега млади одлазе?
Новац су сви навели као број један.
Наравно, како би неко преживео у било којој земљи потребна је та новчана стабилност.
Минималац у Србији је такав да велику већину пара људи потроше на храну, и на рачуне, те на крају јако мало новца остане за неке личне потребе, на пример ;шминка, техника, књиге…Када говоримо нов почетак углавном говоримо о томе да је потребно снаћи се у непознатом. Олакшавајућа ствар јесте да имамо неког пријатеља или познаника у тој држави.
На шта тачно мислим?
Сагледајмо то узимајући у вид сам новац и допринос.
Уколико нас прими неки познаник то значи да нам у старту остаје више новца јер се укупни трошкови деле на двоје. Људи са којима сам разговарала, а они размишљају о одласку, рекли су да би нашли неку особу како би се снашли на почетку, а то значи да одлука о вођењу живота ван Србије захтева претходно истраживање и информисање.
Узмимо људе који живе у иностранству, и тамо су завшили своје студије.
Велика већина њих има могућност да ради оно што воли, док Србија има много незапослених људи, а они који раде углавном раде оно што не воле.
Занимљиво је да постоје млади који виде одлазак из Србије као нешто лоше, а не као шанса за нов почетак.
Један момак каже да наши људи који дођу у Европу и Америку раде за њихов минималац, који је у односу на наш заиста много већи, али раде неке послове које њихови грађани не би никада радили. На пример чишћење богатих кућа…
Питање је да ли ће ти људи икада радити то што воле, и када ће добити такав посао у иностранству, ако тако гледамо онда је боље живети у земљи где нам је породица и где су нам пријатељи.
Ово је разлог зашто се повећао број оних који се враћају у своју земљу.
Друга ствар коју наводе као разлог јесте менталитет људи.
Током мог дубљег информисања поводом ове теме, налетела сам на једно ББЦ-ијево истраживање.
Стручно лице за ББЦ говори како се неће враћати они који не осећају никакву повезаност са овом земљом, што се показало као истина и у мом истраживању. Они такође наводе да одлазак из Србије неће побољшати менталитет, већ да се на томе треба радити.
Закључак након свега овога написаног јесте да људи треба да путују, да виде како млади живе у иностранству, па да се након тога врате са новим идејама како би се положај мадих у Србији променио.