Зашто све мање има старих занатлија?

Не тако давно, сваки посао био је једнако вреднован. Били су нам потребни обућари, часовничари, оџечари, произвођачи каљевих пећи. Данас само заменимо стару обућу за нову, као и сатове, док смо каљеве пећи заменили грејаљем на гас или помоћу клима уређаја.

Почев од априла, кренула је потрага за људима који се баве неким занатом. У Бечеју их има неколико, а у наставку текста изнећемо неколико разлога зашто је све мање старих заната.

Стари послови нису у тренду

Када је дошло време за упис у средњу школу, Милорад Антић из Форума средњих школа је за „Блиц“ рекао да се у смеру за дизајнера коже или обућара уписао само један ђак, као и да се врло мало деце уписало на смер пекара и месара.

Он је такође истакао да новац није разлог зашто занатлија нема јер неки занатски послови имају већу плату од програмера.

Највећи проблем јесте то што млади врло често траже послове који су у тренду као што је на пример посао програмера, или посао адвоката, медицинара који увек имају посла.

Када смо контактирали бечејске занатлије питавши их да ли су заинтересовани за раговор већина је истакла да је лепо што се неко распитује за њих јер младе стари занати не занимају.

То је истина, јер нисмо пронашли ни једну младу особу која није на неки начин модернизовала занат, тј. не ради посао као што се некад радило.

Такође сазнали смо да Akademija Oxford има курсеве старих заната као што су:обућар, оџачар, табаџија, стаклодувац, грнчар, сарач, лицидер,дуборезац.

У наредном периоду интервјуисаћемо старе занатлије, у жељи да се њихово ангажовање, рад и преданост занату не заборави и остане забележено.