100 нових контејнера из донације

Директор „Потисје-Бечеј“ доо, Золтан Фејеш са сарадницима је у четвртак 28. новембра одржао конференцију за штампу поводом донације коју је ово предузеће добило од стране фирме „Екостар пак“ из Београда. На овој конференцији је била присутна и директорица фирме донатора Кристина Цвејанов као и представник локалне самоуправе Драган Ковачев, члан општинског Већа задужен за послове привреде и животне средине.

Фирма „Екостар Пак“ из Београда бави се управљањем амбалажним отпадом за трговинска и друга привредна предузећа У Србији. У питању је непрофитно привредно друштво које послује у складу са начелом продужене одговорности произвођача које ради са преко 900 клијената што представља скоро 40 посто свеукупне количине пласиране амбалаже у Србије. Делатност ове фирме је да у име својих клијената, привредних друштава која пласирају амбалажу на тржиште Србије, организује прикупљање, поновно искоришћење и рециклажу амбалажног отпада. На овај начин обезбеђује и испуњење циљева прописаних Уредбом о плану смањења амбалажног отпада у држави Србији и поштовање Закона о амбалажи и амбалажном отпаду.

„Екостар пак“ је одабрала Бечеј и постигла договор и сарадњу са „Потисјем-Бечеј“ пре свега због тога што је наша општина једна од 20-так у целој Србији која је започела процес примарне селекције отпада на целокупној територији. Ова фирма донираће у следеће две године укупно 1000 контејнера за општину Бечеј, до краја ове године биће испоручено 100 контејнера, следеће године још 400 и 2021. године још 500. Вредност ове инвестиције је 200.000 евра. То је динамика којом ће се и постављати контејнери по улицама Бечеја и улицама насељених места.
У једном од прошлих бројева писали смо о томе да Потисје Бечеј има нове планове да поједностави и боље организује и организационо усаврши процес примарне селекције отпада по домаћинствима набавком већег броја контејнера који ће бити смештени и у оне делове града где су индивидална домаћинства. Постављање контејнера у улицама у којима нема колективних стамбених зграда (што је добар део Бечеја и сва насељена места) смањиће се трошкови куповине џакова али и омогућити корисницима да одложе отпад без да у џаковима таложе отпад у својим кућама две недеље. Ови контејнери биће пражњени истовремено кад и стандардни. Овакав начин прикупљања секундарне сировине биће и стимулативнији за грађане да се потруде да прецизније раздвајају отпад из домаћинства надају се у „Потисју-Бечеј“.

У току децембра месеце навршиће се скоро годину дана како траје систем примарне селекције па је на овој конференцији за штампу била прилика и да се сумирају резултати. Према речима директора Фејеша још увек је у џаковима који би требало да служе за одлагање секундарне сировине више од 50 посто осталог отпада па је самим тим и селекција отежана, више кошта и успорава процес рада на депонији. Иако је у неколико наврата рађена у току целе ове године, а и пре почетка увођења овог система, едукација становништва путем флајера и информативних летака још увек код грађана има доста недоумица. Pађена је и едукација по школама као и чињенице да се на сваком џаку налазе и пиктограми који веома јасно показују која врста отпада спада у секундарне сировине. Судећи по свему биће потребно још времена и напора да становништво озбиљно прихвати обавезу раздвајања отпада као неминовност коју доноси еколошки ефикасније управљање отпадом. Кристина Цвејанов, директорица фирме „Екостар пак“, говорила је и о томе да све док не постоје никакве санкције од стране надлежних које грађани могу да сносе уколико не поштују принципе одговорног одлагања отпада, неће бити већег помака у проценту успешности примарне селекције отпада по домаћинствима. Нека врста стимулације у виду смањења цена одношење смећа од стране комуналних предузећа могу такође да помогну да се стимулише партиципација корисника услуга али је то у овом случају немогуће јер је и сада цена услуга толико ниска да је смањење немогуће. Овај проблем није специфично наш јер свуда у Европи још увек је прценат успешности овог система испод 50 посто. Још увек је и у економски развијенијим земљама од наше одлагање отпада трошак, далеко у будућности једног дана требало да буде и профитабилна делатност, посебно када је рециклажа у питању а до тада потребно је наше грађане научити и стимулисати да бар базично раздвоје секундарну сировину у сопственом домаћинству и то у сопственом интересу.