14. седница СО Бечеј: Други ребаланс буџета

01/12/2025 Novinar redakcije

Крајем новембра месеца одржана је 14. седница локалног парламента. На овој маратонској седници од скоро четири сата нашло се пред одборницима 13 тачака дневног реда. Поново је дневни ред допуњен у последњем тренутку па је тако дан пре у скупштинску процедуру ушла и допуна финансијског плана ЈП „Топлана“.

Тачка која је и овога пута изазвала највише полемика на заседању је, као и увек до сада, односила се на финансијске документе општине Бечеј. Овога пута на скупштину је стигао предлог другог ребаланса општине Бечеј.

Други ребаланс буџета

Начелница за финансије Сандра Попов је на почетку расправе представила основне податке из ребаланса. Према њеном излагању планирани приходи и примања и расходи и издаци буџета општине Бечеј за 2025. годину износе 2.120.251.934,00 динара, од тога средства из буџета у износу од 1.766.043.885,00 динара, приходи буџетских корисника из осталих извора у износу од 29.652.669,00 динара, приходи из извора других нивоа власти у износу од 130.290.469,00 динара и пренета средства у износу од 194.264.911,00 динар. Она је додала да буџетски дефицит износи незнатно мање од „дозвољеног“ (законом дефинисаног максимума) од 10 посто – 9.09 посто и додала да су за неке пројекта већ сада пренета средства у следећу годину јер не постоји могућност да ти пројекти буду завршени до краја године (као што је реконструкција школе „Братство“, трансфер станица на депонији и замена прозора на згради општине).

Оно што је ове целе године било „спорно“ када је буџет у питању (од првог ребаланса, финансијских кварталних извештаја) и што је и овога пута подстакло расправу између одборника опозиције и представника општинске локалне самоуправе су различите цифре „пренетих средстава“ из претходне буџетске године које су скоро у свим документима драстично разликују. Опозициони одборници су од почетка године инсистирали на томе да су пренета средства оно што у буџету стоји на изводу Трезора 1. јануара ове година. Како стоји у усвојеном буџету за 2025. годину (децембар 2024.) та средства најпре су у плану износила: 312.308.967, на самом рачуну у Трезору 1. јануара та цифра је износила 221.574.566 динара док је у првом ребалансу, који је био у априлу, цифра била 192.574.566 (што је скоро 30 милиона мање од првобитни цифре), да би затим у сада другом ребалансу износила 194.264.911.

Опозициони одборник УГ „Само локално“ Милан Бокун је рекао да се ова пренета средства пребацују, „шетају“ и да се на тај начин „штима“ дефицит у буџету (да се доведе испод законског максимума) као и да су током ове али и претходне године коришћена средства (наменска) која су добијена за реализацију појединих пројеката (као што је реконструкција школе „Братство“ – од добијених од Покрајине скоро 145 милиона. још скоро пре две године, реализација је тек сада у току, радови на школи су почели и прилично споро напредују и сада је најављено да ће се и ове године та средства „пребацити“ у буџет следеће године. Та средства у међувремену се пребацију и делом нестају па се поново враћају на тај конто. Милан Бокун је подсетио је да је првобитна вредност пројекта износила 144.940.000 динара (141,44 милиона из виших нивоа власти и 3,5 милиона из локалног буџета), да је у првом ребалансу та цифра смањена била на 114.630.000 динара, уз повећање локалног учешћа, а да је сада поново враћена на првобитну вредност.

Веома бурна расправа потрајала је чак више од сат времена о овој тачки, уз веома велики број дигресија, скретања са теме. Председник СО Бечеј Игор Киш је био приморан да неколико пута опомене председника општине да не добацује са седишта.

И председник општине Вук Радојевић и начелница Сандра Попов су нагласили да су сви финансијски документи који су ове године у општини Бечеј усвојени, одобрени и урађени у сарадњи са Министарством финансија. Бечејско удружење младих је консултовало у вези са овим цифрама за пренета средства и Коалицију за надзор јавних финансија чији представници су након стручне анализе утврдили да се ради о стандардној пракси манипулације јавним финансијама у локалним самоуправама (овога пута за покривање дефицита) и да је општина после првог ребаланса била од ДРИ добила опомену и да је неке грешке исправила али да није све што се показало и у овом другом ребалансу.

Након расправе усвојен је Други ребаланс буџета.

Следећа тачка дневног реда имала је донекле унапред већ најаву у јавности јер је, након што је објављен предлог за повећања пореза и утврђивање просечне цене квадратног метра непокретности за порез за 2026. годину по зонама УГ „Комшије за комшије“ поднело иницијативу да се за њихово насеље, као и друге улице које се налазе у центру града, јер су неасфалтиране и неусловне и немају адекватне услове живота које би требало да имају изузму из прве зоне или да се грађанима смањи стопа пореза. Председник општине је одговорио да је се порез утврђује на државном нивоу али и да се цена квадрата формира „тржишно“ у зависности колико је потражња за становима и некретнинама у тој зони и колика је куповна моћ становника. Он је рекао да је очигледно да је у Бечеју куповна моћ становника таква да се станови у „центру“ продају без проблема и до 1500, 1700 евра по квадрату. Милан Бокун је указао да је ова иницијатива „Комшија“ доказ да куповна моћ грађана у том насељу није толико порасла за ову стопу пореза.

Када је у питању извршење буџета одборник Милан Бокун је покренуо и питања реализације неких инвестиција и пројеката који су били предвиђени а где је буџет показао да су за сада на нули. У те пројекте убројао је летњу терасу у Горанском парку, трансфер станицу на депонији али и неке текуће пројекте као што је одржавање путне инфраструктуре (која је крајем новембра реализована само 11 посто). Одговор председника општине био је да је летње тераса у процесу јавна набавке а да је у процесу и куповина парцеле поред депоније за изградњу трансфер станице.

Виђенко Вујиновић, начелник за привреду у општини Бечеј најавио је и нови правилник. Оснивање нове Комисије као и нови распис за доделу средстава за енергетску санацију. Поново ће бити две категорије корисника, за грађане који нису из социјално угрожене категорије (финансирање општине до 50 посто по пројекту) и за социјално угрожену категорију становника (до 90 посто). На напомену опозиционих одборника да је на претходном конкурсу за само неколико сати подељено 20 милиона динара и да су средства добили „најбржи“ председник општине Бечеј је рекао да ће тај систем расподеле средстава важити и овога пута. Исти принцип, до утрошка средстава, биће и за социјално угрожена категорија становника (да подсетимо да је на прошлом конкурсу само 5 корисника из ове категорије добило средства, а чак 98 из категорије осталих).

План рада „Лабуд Пејовић“

Директор ПУ „Лабуд Пејовић“ Горана Страјнић је образложио План рада ове установе у радној 2025/2026. години и најавио повећање броја група у забавишту. Одборница Ива Хромиш је у оквиру ове тачке дневног реда прочитала извод из извештаја Института за јавно здравље у којем се налазе алармантни подаци о исхрани деце у забавишту у којем пише да су „оброци нутритивно осиромашени, енергетски испод нормативних вредности и да су пресољени“, да један оброк има већу количину соли него што је то дозвољено за децу тог узраста на дневном нивоу као и да је потребно да се у оброке деци у забавишту уведу веће количине воће, поврћа, протеина. Директор Страјнић је рекао да он тај извешај нема и да ће ако је све то тачно поднети оставку и затражио је увид у ту документацију. Након тога је Ива Хромиш донела извештај који има печат, потпис као и деловодни број ПУ „Лабуд Пејовић.

Одборница Ива Хромиш је такође питала у оквиру тачке дневног реда који се односио на усвајање Плана Народне библиотеке, шта се дешава са подрумом у Народној библиотеци и због чега је буџет за куповину књига у овој установи реализован са само око 360 хиљада динара прошле године. Директорка Народне библиотеке, Ђијанта Ловаш, је рекла да је установа успела за сада сама да обезбеди средства за пројектну документацију за санацију и исушивање подрума (влага прави проблем у згради чак до првог спрата) али да им тек сада следи изналажење средстава и за радове. Потврдила је да је тај пројекат предвиђен у предлогу буџета установе за наредну годину. Када је куповина књига у питању она је потврдила да према законској обавези буџетска средства за народну библиотеку те величине сваке године општина би требало да обезбеди око 3 милиона динара.

Одборничка питања: бициклистичка стаза, радови на канализацији и хаос у граду

Питања Милана Бокуна (затражио одговоре усменим путем)

Да ли се решава проблем безбедног преласка пешака код православног гробља?
Зашто је стаза бициклистичка стаза у Бачком Градишту пропала одмах након изградње, докле траје гарантни рок.
Радови на канализацији, хаос по улицама јер се саобраћајнице месецима не доводе у првобитно стање након радова

Председник општине др Вук Радојевић је одговорио не нека од постављених питања са претходне седнице. На постављено питање да ли је раскинут уговор са инвеститором који је од Кнежев групе откупио парцеле за хотел на Тиси за изградњу Аква парка на Тиси јер инвестиција није реализована а прошао је законски рок, Радојевић је рекао да није раскинут уговор и да ће вероватно у овом случају доћи до продужетка рока „због објективних околности“.

За куповину дела парцеле на којој се налази спомен обележје „Зид смрти“ која је у склопу приватизације ФАДИП-а продата новом власнику он је рекао да општина има намеру да тај део парцеле откупи од новог власника.

Радојевић је такође одговорио и да се сала ОШ „Петефи Шандор“ на користи за рекреативце и клубове јер нема слободних термина у поподневним сатима.