Приче о војвођанском, равничарском идентитету

У Народној библиотеци у петак 1. новембра одржано је јединствено књижевно вече за Илијом Туцићем, књижевником и професором књижевности из Новог Сада (или Надаља). Представљена је његова књига „Приче равнице“. У питању је антологија кратких прича чија је основна тема Војводина и социјално/културолошка анализа психолошког профила „Војвођана“ кроз призму самог аутора од личног ка општем.

Илија Туцић је пореклом из Надаља, тачније његова породица је из Надаља он је први у фамилији рођен у Новом Саду. Покушавајући да избегне општа места и стандардне предрасуде и стереотипе Илија Туцић је крајње неуобичајено за књигу која је збирка углавном мање више истинитих прича методолошки кренуо од историографскиг истраживање појма Војводина и већ у старту налетео на велики број непознаница када је историја овог географског подручја у питању. Према његовим речима већина данашњих прокламованих Војвођана има или погрешно или недовољно знање о историји Војводине као социјално/културно/политичког подручја чак и када је „ближа“ историја у питању, последња два до три века.

Веома штури историјски подаци који се уче у школи на потпуно погрешан начин интерпретирају историју Војводине а самим тим су и потпуно бескорисни за разумевање социјално/психолошке структуре овог поднебља. Кренувши из личне перспективе и препознајући на сопственом примеру утицај средине, историје, климе, поднебља, менталитета он је одабрао приче које најбоље репрезентују његово схватање Војводине. Иако све ово звучи као сувопарна социјална анализа дискурс Илије Туцића као и одломци из књиге, приче које је прочитао и његов начин приповедања био је много више конципиран као на моменте сентиманталан диван са пуно сете и носталгије а већ у следећем тренутку као оштар и бритак и бачвански сурово реалистичан и скептичан начин разрачунавања са оним митоманским и патетичним када је војвођански идентитет у питању.

Илија Туцић је на крају на опште задовољство прилично бројне публике обећао ускоро ново виђење у Бечеју.