Дом здравља: Трибина о превенцији

У оквиру Пројекта за иновативне услуге за побољшање живота жена у општини Бечеј одржана је средином прошле недеље трибина у организацији Дома здравља Бечеј о значају превенције болести. О превенцији, о здравим начинима живота, о менталном здрављу су говорили др Биљана Јовановић, специјалиста опште медицине која је истовремено и председница Савета за здравље СО Бечеј, др Александра Новчић такође специјалиста опште медицине, др Мирјана Димитрашковић-Ивезић др психијатрије и психотерапеут и Драган Бановић, главни техничар Дома здравља Бечеј. Медијатор трибина била је Јелена Бранков Черевицки која је у Општини Бечеј запослена као шеф одсека за људске ресурсе и заједничке послове и координатор послова за област родне равноправности и координатор овог пројекта.

Јелена Бранков Черевицки је на самом почетку представила пројекат: у питању је серија обука, трибина и радионица за жене које су намењене стицању знања и вештина у које ће се укључити и све институције у општини Бечеј из социјалне и здравствене заштите. Поред Дома здравља на исти начин представиће свој рад и Геронтолошки центар и Центар за социјални рад. Градско позо-
риште као установа културе такође је учесник у овом пројекту и из своје редовне продукције и реперотара издвојили су три представе. Пројекат је подржан од Министарства управе и локалне самоуправе које је општину Бечеј наградила као најбољу локалну самоуправу за прошлу годину у области равноправности. Пројекат је такође подржан и од владе Швајцарске која нашу земљу помаже кроз свој програм Swiss Pro као и од стране Канцеларије УН за пројектне услуге и СКГО.

„У Дому здравља у овом моменту имамо све специјалисте који нам припадају осим офтамолога, један лекар је још увек на специјализацији а док не заврши специјализацију имамо докторку која долази два пута недељно, тако да ипак некако функцинише и та служба, сналазимо се некако захваљујући и локалној самоуправи и самој организацији у оквиру наше установе” – рекао је о организацији здравствене службе у нашој општини главни техничар Драган Бановић.

Др Биљана Јовановић је говорила о важности и појединачним облицима превенције заразних и незаразних хроничних болести.
„Превенција болести представља све активности које можемо спровести да се појава болести спречи или да се на време открије. Ширење многих заразних болести можемо спречити неким превентивним активностима а раним откривањем знатно се смањује смртност од хроничних незаразних болести“ – рекла др Јовановић.

Када су у питању заразне болести, што је ових месеци посебно актуелна тема, др Јовановић је рекла: „Превентивне мере које можемо да спроведемо су пре свега колективни имунитет о којем се доста причало ових месеци и зашто је он важан. У једној популацији никако не можемо све људе вакцинисати односно имунизовати, ни најбољи здравствени систем на свету то може да уради јер постоје увек случајеви да неко некада не може да прими ту вакцину зато што је алергичан на неке од састојака. Ево и сада кад смо организовали вакцинацију од сезонског грипа ми питамо да ли сте алергични на јаја, на стрептомицин то су састојци који се налазе у тој вакцини и ако неко има алергију једноставно не сме да је прими. Па је тако нпр. највећи проценат вакцинације потребан за морбиле које су изузетно заразно обољење и процењује се да једна болесна особа зарази од 12 до 18 других особа. За морбиле је потребно да 95 посто становништва буде вакцинисано да се створи колективни имунитет. Сезонски грип није тако заразна болест па је од 50 до 75 посто становништва потребно да буде вакцинисано, процењује се да једна заражена особа зарази 2 до 4 особе. Захваљујући вакцинацији искорењене су велике богиње а на добром путу је да буде искорењена и дечија парализа. Постизање колективног имунитета без вакцинације само заразом циркулишућег слоја тог дивљег вируса само заразом је рискантна тактика и може имати велику смртност. Оно што можемо ипак да поштујемо све хигијенске мере о којима се свакодневно прича. Док траје овај нови талас ковид епидемије избегавајте контакте са већим бројем људи, одржавајте одстојање од најмање један и по метар и оно што је важно ако имате симптоме прехладе или грипе, повишену температуру, болове у мишићима и зглобовима, кашљете, кијате и боли вас грло, имате отежано дисање, повраћате обавезно останите код куће, уговорите преглед. Немојте ићи у колектив и одржавати контакте са другим људима. Морамо и сами бити одговорни. Поред тога често проветравајте просторије у којима боравите и чистите их средствима за дезинфекцију“ рекла је др Биљана Јовановић.

Др Биљана Јовановић је говорила и о хроничним незаразним болестима које су специфичне и за ово наше поднебље: „Оне неке основне о којима највише причамо јесу малигне болести, болести срца и крвних судова, хроничне болести плућа и шећерна болест. Веома велики број становника болује од неких од ових обољења и свакодневно ове болести односе животе, пре свега зато што се касно открију. Неке од разлога за касно откривање ових болести је непостојање и занемаривање симптома који се јављају у раном стадијуму болести па самим тим и касно се јављају лекару, недовољној информисаности о болести и фактору ризика за њихово настајање и страх од дијагнозе и белог мантила који је верујте веома присутан. Фактори ризика и штетне неавике које угрожавају јесу пре свега пушење, дувански дим садржи преко 7000 различитих једињење међу којима је преко 50 једињење опасних по здравље, ми не причамо овде о никотинској зависности, никотин више није тај основни штетни фактор него још гомила других хемикалија којима се дуван третира да би изазвао што већу зависност, са сваким удахом дима сви ови састојсци доспевају у плућа, из плућа право у крвоток и након тога се тим путем разносе до свих делова тела. Дакле, пушење не штети само плућима, штети целом организму. Остали фактори ризика су и физичка неактивност, гојазност, емотивни стрес…
Систематски преглед је један од начина да се све ове болести рано открију или да се спречи њихов развој. Систематски преглед је препоручено да се обавља једном у пет година за становнике старости од 19 до 35 година, а код старијих од 35 година једном у две године. Поред систематског докторка је говорила и о циљаним превентивним прегледима као што су за рано откривање одређених болести: преглед за рано откривање рака дебелог црева (особе старости од 50 до 69 година код свог изабраног лекара могу да обаве тај преглед, тај преглед треба да се понови сваке друге године уколико је негативан налаз), преглед раног откривања рака дојке (генерално за жене старије од 19 година; а старије од 45 година се упућују на мамографски преглед једном у две године уколико не постоје неки фактори ризика који би изискивали да се то ради чешће, преглед раног откривање рака грлића материце, преглед раног отривања рака простате (се ради приликом систематског прегледа за мушкарце старије од 35 година), преглед раног откривања шећерне болести се ради такође у оквиру систематског прегледа, лабораторијско испитивање нивоа шећера у крви и др.

Др Александра Новчић је говорила о ризичним облицима понашања код младих и деце, пре свега када је у питању прекомерна употреба психо-активних супстанци и алкохола, дувана. Поред тога говорила је и о штетности неправилне исхране код младих и деце (повећаног или смањеног уноса хране, непостојање избалансираних оброка), недовољне али и прекомерне физичке активности. Све наведено често доводи до насилног понашања и агресивности у социјалним контактима које млади имају. Све већи проблем је и све раније ступање у сексуалне односе јер се граница констатно помера према све нижем узрасту деце, сад је већ испод 16 година, и то најчешће без заштите што се одражава крајње неповољно на њихово здравствено стање: нежељене трудноће, развијање раних карцинома па и чак хроничног стерилитета. Др Новчић је нагласила да не постоји узраст када је прерано о свему томе да се разговара са децом јер нпр. психоактивне суспстанце су данас деци доступне и у најранијем узрасту, у основној школи. Млади су веома осетљива група и неопходно је укључивање свих, од породице, преко школе и свих одраслих који могу да имају утицаја. Деца су данас веома информисана али је то неусмерено и без контроле. Претерана употреба интернета је такође један од великих проблема и када су у питању и поменуте (дез) информације и игрице које често изазивају, стимулишу агресију. Потребно је са децом разговарати, евентуално ограничити употребу интернета, помно пратити шта читају, гледају и играју онлајн. Забранити нешто што велики број деце ради, слуша или гледа је веома тешко јер деца која не деле та интерсовања са осталима обично су социјално и друштвено искључена из колектива. Још један од великих проблема данас је и занемаривање учења и напуштање школа посебно код деце из социјално угрожених породица што касније доводи до проблем са запошљавањем и остваривањем егзистенције.

Др Мирјана Димитрашковић-Ивезић је говорила о менталном здрављу станивништва о којем је неопходно повести рачуна у смислу превенције исто као и кад је телесно/физичко здравље у питању. „Ментално здравље чини да се све наше способности потенцијално реализују. Податак да у овом тренутку на нашој планети готово милијарду људи болује од неког менталног поремећаја указују колико је наше ментално здравље битно. Готово сваке година око 3 милиона људи умре од последица претеране конзумације алкохола, готово сваких 40 секунди неко изврши суицид. Према подацима Светске здравствене организације депресија је на лествици број један по инвалидности (онеспособљености). То је обољење које се јавља између 15 и 45 године, у време када је човек најпродуктивнији. Ако се на време не дијагностификује оставља дубоке последице на ментално здравље особе али и на породицу и целокупну заједницу. Мере које се спроводе у у очувању менталног здравља су промоција и превенција“ – рекла др Димитрашковић-Ивезић.