Ковид епидемија: Пресек стања за другу половину новембра

Током претходне три, четири недеље Бечеј је од неколико заражених на дневном нивоу (од кад имамо редовне дневне извештаје општинског Штаба за ванредне ситуације) дошао до чак скоро рекордних 89 позитивних на вирус 26. новембра. На дневном нивоу број позитивних тестова (серолошких, брзих антигенских и PCR тестова) варира пре свега од дана до дана јер се уторком и четвртком раде PCR тестови и шаљу на анализу у Институту за јавно здравље Војводине, кад пристигну резулати број заражених буде вишеструко већи него претходних дана. Неки просек је око 40-так заражених дневно и око 70-так тестираних. Укупно закључно са првим даном децембра за период од две недеље број особа позитивних на тестовима је 546, тестирано је 1197 а 20 особа је упућено на болничко лечење. Број сахрана се у граду вишеструко повећао и има доста оних који су према сведочењима породица преминули и од ковида али Штаб не саопштава број преминулих у својим извештајима. Укупан број тренутно активних случајева (податак је од 2.12.) је 550. Чињеница је да је вирус сад већ ушао у скоро све веће колективе и фирме, у школе, установе и институције.

У последњој недељи, док су сва деца још ишла у школу редовно, Штаб је саопштио и број заражених ученика и наставника који су у изолацији по школама па је тако скоро 240 ученика било у изолацији и око 40 припадника наставног особља. Број варира од школе до школе, навише има заражених и у изолацији у школама „Север Ђуркић‟ и „Здравко Гложански‟, потврђених случајева заразе има много мање али политика је да се деца не тестирају тако да то није неки озбиљан податак о броју заражене деце. Када су у питању остала јавна предузећа, установе Штаб није изнео податке о броју заражених.

У медијима и на друштвеним мрежема највише се коментарисало стање у Геронтолошком центру где је према незваничним изворима заражено више десетина корисника и запослених (калкулације у јавности бројем заражених крећу се до 80). Овај податак је, судећи по свему, добро чувана тајна јер чак ни локални Штаб за ванредне ситуације, како је саопштио један од чланова, нема ингеренције да објави те податке јер је за Геронтолошки центар једино надлежно Министарство за рад и социјална питања. На наш званично послат упит у Министарство да нам се доставе те информације на основу Закона о слободном приступу јавним информацијама, нису нам одговорили са конкретним подацима и бројкама него смо добили само збирни податак за целу Србију који се налази и на сајту Министарства.

Упоредо са растом броја заражених и тестирања у ковид амбуланти временске прилике су се погоршавале па је температура ваздуха ових дана дошла и до испод нуле у јутарњим часовима. Редови испред ковид амбуланте су све већи и све се дуже чека на тестирање. Као и у већини градова једна од највећих замерки грађана који свакодневно чекају на тестирање, углавном у већ прилично лошем стању од симптома ковида, неки и са могућом упалом плућа што често прати овај вирус, је да је све хладније време за чекање напољу испред амбуланте. Призор болесних и промрзлих пацијената у дугачким редовима испред клиника и амбуланти је тренутна слика целе Србије. Негде средином прошле недеље локални Штаб за ванредне ситуације обезбедио је два мања шатора испред ковид амбуланте који евентуално могу да један део пацијената заштите од падавина и то је све. За сада Штаб није показао да има намеру да овај проблем реши на неки адекватнији начих и да обезбеди да грађани добију неки загрејан простор за чекање у редовима за третман у амбуланти.

Све већи број грађана је и на боловању и читаве породице су у изолацији. Када је реч о запосленима који су у изолацији, били здрави и болесни, којима њихово радно место не дозвољава да раде од куће за њих у овом тренутку постоји неколико сценарија исплате зарада који се већ примењују у пракси. Накнаду у висини од 65 одсто плате добијаће већина запослених чији се послодавац руководи одредбама Закона о раду и Закона о здравственом осигурању. Овај износ предвиђен је за случај боловања и не може бити испод овог процента. Наравно, постоје и оне ретке фирме које су колективним уговорима (што значи да запослени имају и неку какву такву синдикалну заштиту) закљученим са запосленима предвиделе и неки већи проценат на скали, између 65 и 100 одсто накнаде плате. Већина запослених у државном сектору ће за време боловања ил изолације добијати 100% плате али када је у питању приватни сектор ту нема општег правила јер је остављено послодавцима да одлуче. Дешава се често да у пракси има и запослених који примају и мање од овог износа. Послодавци који су запослене послали на принудне одморе, из било ког разлога, уплаћују им накнаду плате у износу од 60 одсто. Када су у питању радници који раде на привремено-повременим пословима,они немају право ни на какве годишње одморе, боловања и слично. Накнада коју они примају за свој рад може у старту да буде и нижа од минималне зараде. Они у случају изолације и одсуства са посла остају – без динара. Могућности су бескрајне, али је могућих решења, на жалост, још више. Ово је само оно што је могуће и обавезно по закону, а то је у Србији углавном само врх леденог брега проблема јер ту није укалкулисана позната “инвентивност” наших “привредника” када је у питању могућа злоупотреба радних права запослених.