Феномен продуженог ковида
У бечејској општини је, према званичним подацима Штаба за ванредне ситуације, од почетка другог таласа епидемије скоро 1500 становника било позитивно на коронавирус до сада. Иако је већина заражених суграђана имала углавном оно што се назива „лакшом клиничком сликом“ било је и оних који су веома тешко поднели ову инфекцију, којима је вирус захватио плућа или су завршили на болничком лечењу због других тегоба које је коронавирус узроковао. Већина од њих који су имали тежу клиничку слику, који су имали упалу плућа или су били хоспитализовани свакако су имали тежи опоравак али чак и они са лакшом клиничком сликом или они који су потпуно били асимптоматични, према најновијим истраживањима Светске здравствене организације, у веома великом проценту имају синдром продуженог ковида, око 10 % пацијената у неком блажем или јачем облику.
Продужени ковид се манифесује врло често као продужено трајање неког од симптома, једног или више, који су имали и током инфекције као што су: константан умор, отежано дисање, болови у зглобовима, бол у грудима, мождана „измаглица“ односно губитак концентрације и слабљење меморије, губитак чула укуса или мириса, главобоља, проблеми са спавањем.
Када је таква манифестација постковид периода опоравка у питању највећа је непознаница је колико све то може да траје јер је и феномен продуженог ковида скоро у истој мери специфичан за сваки организам посебно као што је то било и само деловање вируса.
Код појединих пацијената који се опорављају од ковида то траје неколико недеља али постоје и случајеви кад траје и по неколико месеци. Такође још увек није утврђено ни које су дугорочне последице продуженог ковида и да ли их има, за сада нема неких назнака да су последице трајне али је и чињеница да није довољно времена прошло да би могли лекари да имају релавантне показатеље. У сваком случају све већи је број оних који су прележали ковид али се и даље тешко опорављају и имају још увек веома изражене симптоме чак недељама и месецима након негативног теста.
У неким земљама, као што је Немачка или Велика Британија, почеле су да се отварају посебне болнице за лечење и третман постковид пацијената. Код нас то још није у плану и њихово лечење се спроводи индивидуално, од случаја до случаја. Здравствени систем нам је и иначе преоптерећен још увек лечењем оболелих јер иако епидемија јењава полако још увек није ни близу краја, тако да не остаје много простора за озбиљније праћење пацијената након болничког лечења као и појаве евентуалних дуготрајних последица.
Ипак свима који осећају болове у грудном кошу препоручује се контрола 14 или 28 дана након последњег негативног теста, а затим у интервалима од по неколико месеци, у зависности од резултата радиолошких и лабораторијских налаза.
Распоред праћења и контрола може се по потреби мењати, у складу са клиничким стањем пацијента. Нарочиту пажњу би требало обратити на промене на плућима које могу да се прате на основу рендгена и ЦТ плућа.
У сваком случају, потребно је да сви који су прегурали ову инфекцију вирусом добро обрате пажњу на појаве продужених симптома и да се на време обрате лекару.