СУБНОР Бечеј: Обележен 4. jул, Дан борца

Празник устанка народа Југославије слави се у спомен на састанак у вили Владислава Рибникара на Дедињу у Београду, на годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на челу са генералним секретаром КПЈ Јосипом Брозом Титом, кад је донесена одлука о дизању општенародног устанка против фашистичког окупатора и домаћих квинслишких режима. Одлучено је да, дотадашњи облици пружања отпора окупатору у виду саботажа, диверзија и мањих оружаних акција, прерасту у општенародни оружани устанак, да партизански начин вођења борбе постане основни облик борбе, да формиране ударне групе буду језгра Народноослободилачким партизанским одредима (НОПО), да се одмах отпочне са ширим организираним оружаним акцијама.

Одајући пошту и признање погинулим бечејским борцима који су се одазвали на овај позив општинска организација СУБНОРа сваке године на овај дан организује комеморацију крај спомен обележја Заједничка гробница на православном гробљу у Бечеју. Представници локалног одбора СУБНОРа и Савеза самосталних синдиката су тог дана поставили венце на спомен обележје.
Вршилац дужности председника општинског огранка СУБНОРа Милун Чокоровић је одржао говор којим је подсетио присутне шта је за данашњу слободу Бечеја значила та борба против фашизма углавном веома младих учесника НОБа у Бечеју а након тога је и одата почаст свим погинулим борцима и родољубима.

Имена бораца која се налазе на овом спомен обележју су: Борислав Влајков, Милан Гаврић, Светозар Гаврић Живко Гагић, Стеван Којић, Исидор Могин, Лабуд Пејовић, Теодор Цвејанов, Вујица Чиплић Иван Ћирић, Хове Гофилд и Момчило Шарановић, Марко Гарић, Милорад Попов Живков, Иштван Нађ, Михајло Остојић, Јанош Речо Милорад Рус, Славко Симин, Север Стефановић, Јован Црвени, Светозар Чаленић, Милан Чиплић, Срета Главашки, Здравко Гложански, Милан Грубанов, Љубомир Дорословачки, Север Ђуркић, Жарко Крстић, Миланко Марјанов, Владимир Провчи, Ирена Провчи, Геза Терек, Нестор Џилитов, Шаму Михаљ, Јанош Шипош и Милорад Шустран. Већини наших суграђана ова имена позната су само као имена улица и институција у Бечеју.

Чињеница је да су овакви скупови и обележавања годишњица њихове погибије или овог пута Дана борца бивше државе све мање посећени, све је мање оних који „одржавају ватру“ и чувају сећање на народноослободилачки покрет током Другог светског рата. Већина наших суграђана не зна баш много, или скоро ништа, о судбинама ових храбрих мадића који су страдали борећи се за слободу свих нас. У школама деца свакако такве поуке из историје више не добијају па је само питање дана када ће као њихов легат остати само неколико имена на плавим таблама и на спомен плочама.

Фото: Властимир Јанков