Градски музеј: Како сачувати археолошко наслеђе

Српско археолошко друштво у сарадњи са Министарством културе и информисања и Градским музејом у Бечеју у оквиру пројекта „Подизање свести о значају археолошког наслеђа“ организовали су у просторијама Градског музеја у Бечеју јавну трибину под називом „Како сачувати археолошко наслеђе“. На трибини коју је модерирао кустос-археолог Градског музеја Рашко Рамадански као предавач гостовао је археолог др. Адам Црнобрња. 

Тема трибине била је механизми државне заштите археолошких налазишта тј. законски, правни оквири за регулисање обавеза државних органа и установа када је у питању очување непокретног културног наслеђа као и на који начин се у пракси те законске обавезе спроводе. Према речима предавача из Српског археолошког друштва,  које је репрезентативно удружење у култури за област непокретног културног наслеђа, они су се у оквиру те институције одлучили на покретање овог пројекта пре свега јер су сматрали да је потребно, с обзиром на све ширу праксу угрожавања археолошког наслеђа разним факторима од крађе до немара, да и на овај начин, оваквим јавним трибинама апелују на доносиоце одлука, стручне службе, локалне самоуправе, културне институције да се озбиљније обрати пажња на све већи ризик за очување археолошког наслеђа. Иако је циљ организације ове трибине био да се, пре свега, обрате органима локалне самоуправе, полиције, тужилаштва као и другим релевантним институцијама које би требало да буду одговорне за очување непокретног културног наслеђа, овој трибини, приметно, није присуствовао нико из локалне самоуправе или из других наведених установа у Бечеју. 

Др Адам Црнобрња је за присутне посетиоце трибине говорио о томе шта је археологија, на који начин функционишу археолошка истраживања, које су ингеренције појединих институција у оквиру читавог процеса истраживања, коме припадају и на који начин се регулише „власништво“ над  археолошким локалитетима и предметима тј. материјалним остацима који се архивирају са локалитета. Он је говорио и о томе шта све може бити узрок угрожавања интегритета локалитета нестручним методама. Др. Црнобрња је посебну пажњу на трибини посветио крађи археолошког блага, нелегалним ископавањима „дивљих трагача“ чији су једини мотив прибављање материјалне користи, препродаја предмета који су пронађени на локалитетима. Он је говорио и о томе на који начин су организоване ове групе и колико су заиста државни органи информисани о томе шта се догађа широм Србије када су археолошки локалитети у питању, колико су вољни да интервенишу и колико је велика штета већ сада учињена на неким од највећих и најзначајнијих археолошких налазиште у Србији нестручним ископавањима и крађом. Др. Црнобрња је на трибини говорио и о томе шта је све у надлежности локалних самоуправа када су у питању археолошки локалитети који се налазе на територији једне општине, говорио је и томе да сви локалитети и налазишта морају бити јасно уцртани и забележени у општинске планске документације (стратегије развоја, акционе планове) али и у урбанистичке планове. Он је нагласио да све што је „испод земље“ припада држави, не може бити приватно чак и кад је „надземна“ парцела  у приватном власништву. То је један од разлога зашто је држава та која издаје локацијске и грађевинске дозволе што је аутоматски поставља у позицију да може и да сачува археолошке локалитете и да заустави евентуалне грађевинске и инфраструктурне радове до завршетка рада стручних служби на конзервацији локалитета јер урбанистичка инфраструктура подземна и надземна, грађевински пројекти су поред крађа највећи фактор уништења археолошког наслеђа у пракси. 

Питање очувања археолошког наслеђа и управљање и чување је, показало се веома комплексна тема па је трибина потрајала више од сат и по времена и заиста је штета што то све нису чули они којима је дужност и обавеза да поступају тако да заштите културно наслеђе у оквиру својих ингеренција. 

Кустос-археолог Градског музеја у Бечеју, Рашко Рамадански се након излагања др. Црнобрње осврнуо и на новине и планове у оквиру његовог одсека Градског музеја у Бечеју, на стање у бечејском музеју када су у питању услови за рад и за чување предмета из археолошке збирке. 

„На територији општине Бечеј ми смо у сарадњи са другим установама културним и научним спровели магнетометријска истраживања неолитског локалитета на Перлеку тако да је и  код нас евидентирано једно условно речено 6 до 6 и по хиљада година старо неолитско насеље са све двоструким рововима, објектима кућама, стаништима итд. Спровели смо и угљенична датовања налаза, врло уредно радимо рестаурацију, конзервацију. Можемо да се похвалимо и да је део, замајац и катализатор сређивања ове галерије, као својеврсни део тог пакета  уз неке друге приче била управо конзервација археолошког материјала. Када је реч  о заштити културних добара Градски музеј Бечеј је током 2019. и 2020. године спровео и археолошка истраживања и валоризацију историјске бечејске тврђаве која се данас налази у Банату код Новог Бечеја као једног изузетног знамења на које сви имамо на овај или онај начин права да претендујемо. Када је у питању конзервација Градски музеј у Бечеју среће се са једним великим изазовом. Музејски радници и археолози који полажу стручни испит уче да су главни фактори опасности, главни разарачи археолошких налазишта крађа о којој је било данас доста речи, физичка пропадљивост услед корозије или труљења као последица лошег чувања али и  дислокација јер чак и унутар саме куће, музеја нам ишчезавају предмети. Заштита археолошког наслеђа али и другог културног наслеђа у ширем смислу не завршава се на археолошким локалитетима већ се наставља у музејима. Музеји јесу место где би требало да предмети буду сигурни јер ту су у власништву Републике Србије али управо наш музеј се сусреће са једним великим изазовом а то су јако лоши услови чувања предмета у депоима. На то морам да скренем пажњу. Уређење ове мале галерије јесте помак за наш Музеј али ми се надамо да је то само почетак улагања јер ја могу да вам потврдим да депо мог, археолошког одсека у којем се чувају вишемиленијумске вредности местимично нема ни таваницу. Деценијско одлагање санације тог депоа довело је до тога да нам предмети једноставно нестану. Када говорим о локалитетима и на који начин се они чувају, споменули смо Перлек на којем су и спровођена та неинвазивна испитивања ту се вишедеценијски улаже и доста пажње је посвећено Перлеку али ипак тај локалитет није сигуран јер се последњих година појачано и илегално оре стара обала. Код нас овде у равници то су једине аномалије у рељефу које су нам и визуелно пријемчиве а које за археологију имају велики значај. Ти лесни профили старе обале: Медењача, Перлек, делови Ботре са једне стране су значајна налазишта за археологију. Са друге стране, и можда још значајније, су и хумке као људске творевине вишемиленијумске старости којих конкретно око Бечеја има много и које су још увек надземне али су и оне такође мета разних разорних дејстава о којима је и  др. Црнобрња говорио.“ – рекао је Рашко Рамадански.