61. Мајске игре – post festum

Мајске игре

Међународни фестивал сценског стваралаштва деце и младих, 61. Мајске игре, званично је завршен 21. маја последњом манифестацијом – Фестивалом сценског стваралаштва деце предшколског узраста.  Овим малим фестивалом у оквиру фестивала биће спуштена завеса Мајских игара до следеће године.

На самом почетку било је отварање фестивала, додуше не баш онакво какво смо навикли са маскембалом, парадом у центру града, уличним играчима и кловновима. Знатно скромније, ове године, отварање је било организовано у великој сали Градског Позоришта. Као и сваке године, у последњих 6 деценија, деца су преузела кључ града од одраслих али, на жалост, нису преузели и општинску касу. Изузетно мали износ средстава из буџета града које је овај вишедеценијски фестивал добио ове године на општинском конкурсу је онемогућио организатора да све ове пратеће манифестације организује у оном облику како је то било организовано деценијама уназад. Богато и скупо отварање, параде и остали пратећи програми, на први поглед, нису неопходни з

а одвијање самог фестивала али ипак ова традиција је нешто што је одувек било интегрисано у идентитет Мајских игара и део је програма који је посебно важан за публику, за децу предшколског и школског узраста.  Јасно је да Општина Бечеј данас нема средстава да финансира велике феште са ревијским оркестром РТВ-а, са звездама, глумцима и певачима као некада али неке пратеће манифестације Мајских игара које су одржаване на градском тргу и на улицама су биле веома важне да наш град тих неколико дана живи са својим најстаријим фестивалом. Општина Бечеј, која је оснивач Градског позоришта, организатора фестивала,  већ годинама рачуна да ова институција сама набави средства из виших извора власти за фестивали то у већој мери па је с годинама све више и више смањивала средства која се за фестивал одвајају из градске касе. Иако је, свакако, добродошла свака финансијска подршка и суфинансирање од стране покрајинских и државних органа овај фестивал, на неки начин, чини манифестацијом од посебног значаја он свакако мора бити најзначајнији за културни идентитет града.  Мајске игре би требало да по свему имају приоритет и посебан статус у  буџетској расподели у односу на све остале манифестације у граду. Додатна средства која Градско позориште на конкурсима, скоро сваке године, успе да повуче из виших извора финансирања или других донаторских програма требало би да буду намењена развијању фестивалских пратећих програма, промоцији или осавремењавању опреме и технике. Финансирање одржавања Мајских игара које подразумева трошкове организације фестивала, смештај деце и сл. је обавеза коју свака општинска власт која управља буџетским средствима преузима као и обавезу од претходника и дужна је да одржи квалитет фестивала бар на истом нивоу. Шест деценија континуитета Мајских игара је легат за будућност. Ове године је фестивал из општинског буџета добио мање од 300 хиљада динара што је веома мали износ средстава посебно ако се узме у обзира да су неке манифестације које су новије и по свом карактеру искључиво забавног карактера добиле много више пара.

Када је расподела буџетских средстава путем општинских конкурса у питању, критеријуми су често нејасни.  Критеријуми али и разлози за расписивање конкурса за буџетска средства које добијају невладине организације, манифестације и медији у сваком случају морају бити много транспарентнији него до сада. Расписи морају пре свега имати тематска одређење у складу са акционим плановима и стратешким циљевима развоја сваке од ових области. Када се правила за расподелу средстава јасно поставе и када постоји јасна и очигледна „политичка“ одлука о додели средстава, неће бити остављен простор да фестивал који траје деценијама буде угрожен и да се културна политика града као и целокупан друштвени сектор у граду стихијски мења без јасне визије шта се жели постићи у будућности. Једна од пракси које могу да помогну да се буџетска средства добро расподеле је да се буџет планира пројектно што још није код нас заживело и да се неке ставке као што су Мајске игре које су већ одавно институција за себе „ослободе“ учешћа у надметању за средства или бар да се одвоје од расподеле средстава из буџетске линије за конкурсну расподелу, да се средства за њихово одржавања аутоматски предвиде код годишњег формирања  буџета као „трајни“ пројекат у виду посебне буџетске линије. Ово би требало да важи и за „институције“ као што су КУД-ови „Ђидо“ и „Петефи Шандор“. Критеријуми релевантности за политику развоја града треба да важе и за НВО и медије, можда још и више, јер је у овим областима неопходна још јаснија стратегија шта се финансира из општинског буџета и какав је дугорочни циљ развоја ових сектора и то треба да онима који конкуришу унапред буде веома јасно. Када се комисијски донесе коначна одлука о додели средстава одеђеним програмима и организацијама образложење о додели средстава након конкурса мора бити конкретно и транспарентно.

Ипак, без обзира на мањак срестава, Мајске игре су и ове године успешно одржане. Градско позориште је намењена средства која су добијена утрошило на то да програм фестивала буде што квалитетнији. У званичној конкуренцији Мајских игара било је 13 представа по избору селекторке фестивала Милене Богавац, драматуршкиње, списатељице и редитељке. Стручни жири у саставу: Мирослав Момчиловић, редитељ и сценариста, Хана Селимовић, глумица Народног позоришта из Београда и Арпад Месарош, глумац  из Ујвидеки синхаза доделили су Златни паж Бaлeтнoм и Плeснoм студиjу Дoмa културe „Кристaлнa кoцкa вeдринe“ из Сиска (Република Хрватска) зa извoђeњe прeдстaвe „Кoситрeни вojник“ а у конкуренцији представа за младе бечејској представи „Краљ Иби“, Дрaмскoм студиjу млaдих Грaдскoг пoзoриштa Бeчej. Ово је био још један у низу фестивала на којем је наша представа „Краљ Иби“ однела мноштво награда (ту су још и награде за главну женску улогу Гордани Адамов, споредну женску улогу Наташи Стојачић и специјална награда за колективну игру целом ансамблу представе). У дечијој конкуренцији Шкoлици глумe Грaдскoг пoзoриштa Бeчej зa извoђeнe прeдстaвe „Ружнo пaчe“ додељен је Сребрни паж а награду за споредну улогу у овој представи добила је Нина Петровић. Све ове награде за бечејске представе показују колико је одржавање овог фестивала и традиција на којој почива рад са децом и младим глумцима у нашем позоришту важна и вредна улагања у будућности.

Ове године незванична тема Мајских игара је, бар у оном омладинском делу, била друштвено ангажовани театар. Овакво тематско одређење имало је за циљ да пoдстакне рaзгoвoрe o култури и о aктуeлним друштвeним тeмaмa. Позориште, посебно омладинско, требало би да буде мeсто окупљања младих кojи имajу пoтрeбу дa утичу/мeњajу будућнoст крoз aктивизaм и културу а свака овако друштвено ангажована представа требало би да има јасну поруку. Ta пoрукa мoжe дa будe упaкoвaна у различите жанровске форме и условљена могућностима и квалитетом ансамбла који је изводи. Текст је веома важан али и нека старија драмска дела, класици, данас се изводе на сцени на различите начине и у модерној интерпретацији у контексту осавремењене приче ванвременска универзалност теме може да их учини веома друштвено ангажованим. Млади треба да науче колико је важна улога театра у друштву, да науче да жив глумац на сцени са добрим текстом може да изазове тектонске промене у друштву. Питaњe je само фестивалске пoлитикe кaкo дa дoвeдe публику и обезбеди средства, a млади људи који у једном тренутку уђу у пoзoриштe увeк ћe сe у њeгa врaћaти. На овај начин и са оваквим тематским одређењем овогодишње Мајске игре су послале поруку да овај фестивал ствара нову генерацију друштвено ангажованих младих људи који знају да на креативан изразе своје виђење света и друштва који их окружује.

Као и сваке године фeстивал Мајске игре био је мeстo сусрeтa мeђунaрoдних аутора, дечијих и омладинских позоришта и, наравно, деце глумаца, мeстo гдe сe учвршћуjу приjaтeљствa и рaзвиjajу нoвe идeje.