Општина Бечеј: Трибина о родно осетљивом језику у службеној и јавној употреби

У организацији Савета за родну равноправност у Општини Бечеј уприличена је трибина о значају употребе родно осетљивог језика у службеној и јавној употреби. Трибина је била намењена првенствено службеницима и запосленима у јавним установама и медијима но у публици је било више младих, средњошколаца па су тако и учеснице трибине своје излагање прилагодиле донекле млађој публици. На трибини су о теми употребе родно осетљивог језика говориле поред координаторке за родну равноправност у Општини Бечеј Јелене Бранков Черевицки и др Жарка Свирчев и професорка емерита Свенка Савић из удружења „Женске студије и истраживања“.

„Савет за родну равноправност је организатор ове трибине зато што је пре годину дана ступио на снагу нови Закон о родној равноправности који између осталог уводи и обавезну употребу родно сензитивног језика у медијима и образовању и у јавној и службеној употреби. Истина, та одредба почиње да важи тек од 2024. године тако да је ово сад неки прелазни период јер постоји у јавности много аргумената који говора против употребе овог језика. Према наводима противника он јеружан, рогобатан, пара уши…. Поред тога још један аргумент који се често истиче је да је то нека западњачка новотарија која није примерена нашем језику. У том контексту, ова данашња трибина, посебно зато што смо имали прилику да чујемо две изузетне стручњакиње за ту област, је била веома важна нас. Овој трибини присуствовало је доста младих људи који су научили данас нешто.  Професорка Свенка Савић је кад је видела да је већински део аудиторијума средњошколски узраст примерила своје излагање њима и мени се чини да су они били врло заинтересовани и да су пажљиво слушали.“ – рекла је Јелена Бранков Черевицки.

О томе у каквим друштвеним околностима овај Закон би требало да се спроводи  и на какве препреке наилази стандардизација употребе родно осетљивог језика у пракси говорила је на трибини и др Жарка Свирчев.

„Тренутно се налазимо у ситуацији друштвено и културолошкој када се суочавамо са врло снажним отпорима употреби родно сензитивног језика. И оно што је рецимо занимљиво јесте да су често приговори против употребе родно осетљивог језика базиране на томе да је то нека „новотарија са Запада“ што није тачно.  Ми у нашој језичкој традицији имамо већ двеста година праксу употребе родно сензитивног језика. Ауторке које су стварале и писале у 19. веку су користиле родно сензитивни језик. Српски језик пружа велике могућност родне сензитивизације и данас се спорови око ове теме воде искључиво из политичких и идеолошких разлога. Ми смо последњих десетак година у процесу снажне репатријархализације нашег друштва и сведоци смо свуда у друштвеној стварности да се жене потискују и маргинализују. Језик је одувек био моћно средство видљивости, репрезентације и самим тим није случајно што конзервативне институције као што је Српска академија наука и његов језички одбор који се бави стандардизацијом језика има као једну од првих мета родно сензитиван језик. То су углавном сулуде, научно неутемељене и ничим, до идеолошким разлозима политике брисања женског рода и видљивости жена, вођене идеје и ставови које имају за циљ њихово повлачење на маргиналне позиције.“ – рекла је др Жарка Свирчев.

Професорка Свенка Савић је на најнепосреднији начин решила да током трибине разговара са ученицима, средњошколцима, покушавајући да их охрабри да слободно изразе своје ставове када је ова тема у питању. Иако помало стидљиво ученици су учествовали у разговору. Оно што је било веома очигледно је да до сада нису имали прилике да добију  информације о томе шта значи јавна употреба језика, шта значи службена употреба, која је разлика у односу на личино обраћања, на уобичајени језик у комуникацији, на који начин се ради стандардизација језика и др.

„Овако како сам ја данас говорила то је један другачији приступ језику од онога које имају у школским уџбеницима наши ученици средњих школа. Мислим да је веома важно да они од свега овог запамте да о језику постоје различите теорије. Да не можемо говорити да је истинито само оно што што је теорија у уџбеницима. Ми смо овде данас афирмисали теорију језичке делатности која подстиче креативност, која је заправо таква да користи интуицију сваког ко говори тим језиком. То је важно, то отвара нове светове. Не мора језик да асе користи само на један начин, постоји читав инвентар могућности. Јер ако нам пара уши и ако не желимо да кажемо психолошкиња можемо да то избегнемо и да кажемо то описно, она која се бави психологијом и сл. Могу, дакле, на разне друге начине да будем доследна у основној идеји да жена буде видљива јер ја верујем да између видљивости у језику и нашег мишљења о жени постоји међусобна веза. Помоћу језика ми развијамо свест о томе где је место жене у нашем друштву. Ја мислим да креативност у језику може да помогне али ми данас имамо велике отпоре оних који о језику размишљају на други начин, а то је да између језика и нације постоји уска веза, што је неоспорно, али то не значи да не постоји и веза између језика и рода. То не значи да други идентитети нису битни. Сви идентитети су једнако важни и у датој ситуацији, у датом друштвеном контексту. Мислим да можемо и да одлучимо да нешто треба да има предност, као што је у овом случају, када ми желимо да много више жена буде видљиво. Чињеница је данас да ми имамо јако пуно лекарки, има много психолошкиња, много жена и у неким новим занимањима и то треба да буде видљиво.“- рекла је професорка Свенка Савић.

О томе који су то механизми политичке борба против отпора које имамо у  одређеним центрима моћи који заговарају једну прилично конзервативну политику односа према родно осетљивом језику проф. Свенка Савић је рекла да то у доброј мери још увек зависи од тога ко је на местима одлучивања и ко је то ко може да цео процес „погура“ напред.

„Ви сте видели, и Жарка је о томе говорила, постоје одређена тела као што је Одбор за стандардизацију српског језика који се противи томе, Матица српска је такође једна од тих институција оличена да служи углавном националном добру и она је против. Још увек морамо да се прилично потрудимо да још посејемо знања било у објављеним књигама било на оваквим скуповима. Ја заиста не мислим да све то скоро може лако да се реши. Ја се бавим овом темом већ 40 година и  могу да кажем да то до сада није била константно линија успона, често се деси да дође неки нови министар културе којем се то рецимо не допада и ствар поново стагнира, стоји чека, 5, па и 10 година. Када ће доћи до неког битнијег помака ја не могу ни да предвидим. Али могу да кажем да смо ипак негде нешто и успели јер ево код вас у општини постоји Савет за родну равноправност, имате координаторку за родну равноправност и код нас на факултету има координационо тело за родну равноправност и сваки реферат који иде на изборно веће мора да прође кроз ту комисију. Значи успоставили смо већ неке механизме и можда ће они успети да погурају читав процес напред.“ – додала је проф. Савић.