Opština Bečej: Tribina o rodno osetljivom jeziku u službenoj i javnoj upotrebi

U organizaciji Saveta za rodnu ravnopravnost u Opštini Bečej upriličena je tribina o značaju upotrebe rodno osetljivog jezika u službenoj i javnoj upotrebi. Tribina je bila namenjena prvenstveno službenicima i zaposlenima u javnim ustanovama i medijima no u publici je bilo više mladih, srednjoškolaca pa su tako i učesnice tribine svoje izlaganje prilagodile donekle mlađoj publici. Na tribini su o temi upotrebe rodno osetljivog jezika govorile pored koordinatorke za rodnu ravnopravnost u Opštini Bečej Jelene Brankov Čerevicki i dr Žarka Svirčev i profesorka emerita Svenka Savić iz udruženja „Ženske studije i istraživanja“.

„Savet za rodnu ravnopravnost je organizator ove tribine zato što je pre godinu dana stupio na snagu novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji između ostalog uvodi i obaveznu upotrebu rodno senzitivnog jezika u medijima i obrazovanju i u javnoj i službenoj upotrebi. Istina, ta odredba počinje da važi tek od 2024. godine tako da je ovo sad neki prelazni period jer postoji u javnosti mnogo argumenata koji govora protiv upotrebe ovog jezika. Prema navodima protivnika on jeružan, rogobatan, para uši…. Pored toga još jedan argument koji se često ističe je da je to neka zapadnjačka novotarija koja nije primerena našem jeziku. U tom kontekstu, ova današnja tribina, posebno zato što smo imali priliku da čujemo dve izuzetne stručnjakinje za tu oblast, je bila veoma važna nas. Ovoj tribini prisustvovalo je dosta mladih ljudi koji su naučili danas nešto.  Profesorka Svenka Savić je kad je videla da je većinski deo auditorijuma srednjoškolski uzrast primerila svoje izlaganje njima i meni se čini da su oni bili vrlo zainteresovani i da su pažljivo slušali.“ – rekla je Jelena Brankov Čerevicki.

O tome u kakvim društvenim okolnostima ovaj Zakon bi trebalo da se sprovodi  i na kakve prepreke nailazi standardizacija upotrebe rodno osetljivog jezika u praksi govorila je na tribini i dr Žarka Svirčev.

„Trenutno se nalazimo u situaciji društveno i kulturološkoj kada se suočavamo sa vrlo snažnim otporima upotrebi rodno senzitivnog jezika. I ono što je recimo zanimljivo jeste da su često prigovori protiv upotrebe rodno osetljivog jezika bazirane na tome da je to neka „novotarija sa Zapada“ što nije tačno.  Mi u našoj jezičkoj tradiciji imamo već dvesta godina praksu upotrebe rodno senzitivnog jezika. Autorke koje su stvarale i pisale u 19. veku su koristile rodno senzitivni jezik. Srpski jezik pruža velike mogućnost rodne senzitivizacije i danas se sporovi oko ove teme vode isključivo iz političkih i ideoloških razloga. Mi smo poslednjih desetak godina u procesu snažne repatrijarhalizacije našeg društva i svedoci smo svuda u društvenoj stvarnosti da se žene potiskuju i marginalizuju. Jezik je oduvek bio moćno sredstvo vidljivosti, reprezentacije i samim tim nije slučajno što konzervativne institucije kao što je Srpska akademija nauka i njegov jezički odbor koji se bavi standardizacijom jezika ima kao jednu od prvih meta rodno senzitivan jezik. To su uglavnom sulude, naučno neutemeljene i ničim, do ideološkim razlozima politike brisanja ženskog roda i vidljivosti žena, vođene ideje i stavovi koje imaju za cilj njihovo povlačenje na marginalne pozicije.“ – rekla je dr Žarka Svirčev.

Profesorka Svenka Savić je na najneposredniji način rešila da tokom tribine razgovara sa učenicima, srednjoškolcima, pokušavajući da ih ohrabri da slobodno izraze svoje stavove kada je ova tema u pitanju. Iako pomalo stidljivo učenici su učestvovali u razgovoru. Ono što je bilo veoma očigledno je da do sada nisu imali prilike da dobiju  informacije o tome šta znači javna upotreba jezika, šta znači službena upotreba, koja je razlika u odnosu na ličino obraćanja, na uobičajeni jezik u komunikaciji, na koji način se radi standardizacija jezika i dr.

„Ovako kako sam ja danas govorila to je jedan drugačiji pristup jeziku od onoga koje imaju u školskim udžbenicima naši učenici srednjih škola. Mislim da je veoma važno da oni od svega ovog zapamte da o jeziku postoje različite teorije. Da ne možemo govoriti da je istinito samo ono što što je teorija u udžbenicima. Mi smo ovde danas afirmisali teoriju jezičke delatnosti koja podstiče kreativnost, koja je zapravo takva da koristi intuiciju svakog ko govori tim jezikom. To je važno, to otvara nove svetove. Ne mora jezik da ase koristi samo na jedan način, postoji čitav inventar mogućnosti. Jer ako nam para uši i ako ne želimo da kažemo psihološkinja možemo da to izbegnemo i da kažemo to opisno, ona koja se bavi psihologijom i sl. Mogu, dakle, na razne druge načine da budem dosledna u osnovnoj ideji da žena bude vidljiva jer ja verujem da između vidljivosti u jeziku i našeg mišljenja o ženi postoji međusobna veza. Pomoću jezika mi razvijamo svest o tome gde je mesto žene u našem društvu. Ja mislim da kreativnost u jeziku može da pomogne ali mi danas imamo velike otpore onih koji o jeziku razmišljaju na drugi način, a to je da između jezika i nacije postoji uska veza, što je neosporno, ali to ne znači da ne postoji i veza između jezika i roda. To ne znači da drugi identiteti nisu bitni. Svi identiteti su jednako važni i u datoj situaciji, u datom društvenom kontekstu. Mislim da možemo i da odlučimo da nešto treba da ima prednost, kao što je u ovom slučaju, kada mi želimo da mnogo više žena bude vidljivo. Činjenica je danas da mi imamo jako puno lekarki, ima mnogo psihološkinja, mnogo žena i u nekim novim zanimanjima i to treba da bude vidljivo.“- rekla je profesorka Svenka Savić.

O tome koji su to mehanizmi političke borba protiv otpora koje imamo u  određenim centrima moći koji zagovaraju jednu prilično konzervativnu politiku odnosa prema rodno osetljivom jeziku prof. Svenka Savić je rekla da to u dobroj meri još uvek zavisi od toga ko je na mestima odlučivanja i ko je to ko može da ceo proces „pogura“ napred.

„Vi ste videli, i Žarka je o tome govorila, postoje određena tela kao što je Odbor za standardizaciju srpskog jezika koji se protivi tome, Matica srpska je takođe jedna od tih institucija oličena da služi uglavnom nacionalnom dobru i ona je protiv. Još uvek moramo da se prilično potrudimo da još posejemo znanja bilo u objavljenim knjigama bilo na ovakvim skupovima. Ja zaista ne mislim da sve to skoro može lako da se reši. Ja se bavim ovom temom već 40 godina i  mogu da kažem da to do sada nije bila konstantno linija uspona, često se desi da dođe neki novi ministar kulture kojem se to recimo ne dopada i stvar ponovo stagnira, stoji čeka, 5, pa i 10 godina. Kada će doći do nekog bitnijeg pomaka ja ne mogu ni da predvidim. Ali mogu da kažem da smo ipak negde nešto i uspeli jer evo kod vas u opštini postoji Savet za rodnu ravnopravnost, imate koordinatorku za rodnu ravnopravnost i kod nas na fakultetu ima koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i svaki referat koji ide na izborno veće mora da prođe kroz tu komisiju. Znači uspostavili smo već neke mehanizme i možda će oni uspeti da poguraju čitav proces napred.“ – dodala je prof. Savić.