Пројекат „Опасности на интернету“: Колико нас је лако „радикализовати“на интернету?

Време пролази веома брзо и док нам се још увек чини да је интернет новотарија и још увек смо у еуфорији и пратимо како се глобална мрежа технолошки усавршава и „напредује“ сваки дан, за нама је остало скоро 3 деценије како нам је свакодневно коришћење глобалне мреже постало део живота без којег нико од нас више није у стању да замисли исти. Мој сад већ времешни Јаху налог има четврт века и на њега ми и дан данас неки онлајн астролог већ 26 година шаље свакодневно дневни хороскоп на који сам се у неком наступу досаде „претплатила“ негде средином 90-тих. Не само да нисам љубитељ хороскопа него сам чак прилично „радикално“ против тога али на интернету ето, такав један сајт појавио се међу првима и жив је и активан и данас.  Да, интернет је од првог дана уместо да нам свима постане глобална Александријска библиотека показао колико још лакше може да постане извор незнања, глупости па и опасних садржаја. И још увек ту негде и данас између те две крајности балансира као на ивици ножа.

Уз сву халабуку дежурних „думера“ који нам свима предвиђају ускоро „пропаст света“, па самим тим и уништење те „опасне“ глобалне мреже, и они то чине на истој тој мрежи скупљајући са мање или више успеха срцаде, лајкове и емотиконе.

Тих протеклих тридесет година нам пре свега показују да је данас могуће да постоје одрасле особе које не знају за другачији свет, и што је још „горе“ те особе данас већ могу да имају и децу и породице. Ипак, још увек је више оних који имају децу а да памте и неко време пре интернета, пре друштвених мрежа свакако. Проблем је што се свега тога сећају углавном кроз искривљену слику носталгије или кроз призму сопствене „искуствене“ мудрости коју су стекли са годинама. Ни једно ни друго баш није најпоузданије када је истина у питању. А баш на тој генерацији је да учине нешто да свет за собом оставе као боље место за следеће генерације.

Тај дневни хороскоп који ми стиже на Јаху, дакле, на скоро заборављени налог, на скоро заборављеној мрежи је добар пример како на интернету ништа не умире, па ни информација о томе да сам пре 15 година имала јако добру среду када је посао-здравље-љубав у питању. Сад замислите да је тај хороскоп и налог на Гуглу, глобално најраширенијем претраживачу који је умрежен код већине од нас и са грејачем за шољу поред лаптопа ако је на УСБ, на којем не постоји начин да нешто потражиш а да то негде не буде запамћено као податак за разне платформе које опет те информације користе за алгоритме. Да није Јаху пукао пре сад више од једне деценије све друштвене мреже биле би ми претрпане астрологијом и врачарама. Јер данас су вам друштвене мреже препуне мачака само зато јер сте једном укуцали у гугл претрагу зашто вам је мачка почела да кија тог дана, ципела само зато ако сте другарици послали линк за јефтине патике, новогодишњих украса, хеклераја, фудбала, Тимоти Шаламеа или рецепата …. Исто тако лако може бити пун видео урадака клинаца који ломе клупе и столице у школама, девојчице од 10 година које се шминкају пред камерама, клинаца који гутају капсуле за веш, школских туча, видео инструкција како се користе ножеви или мачете и где их набавити, оружја … јер клинци и млади који су природно знатижељни гуглају свашта, посебно оно што има звучи као нешто што не би требало да гуглају… све те претраге, информације сасвим сигурно биће сигурно негде употребљене за неки алгоритам. И онда се питате како је могућа да интернет може и зна на који начин може да радикализује неке ваше ставова, да вам  приђе из правог угла манипулативно и  „заведе“, повуче  вас међу теоретичаре завера, међу антиваксере, међу екстремне и радикалне групе који имају своје врло легитимне форуме где размењују информације.

Један од најбољих примера у Србији је покрет Левијатан и пример како од заштитника животиња једним кликом лако стиже до наци форума који су опет глобално тако лепо умрежени да у два клика можеш без проблема да стигнеш до неке екстремне фашистичке групацији негде у Шведској или Америци, до наших наших фашиста још лакше.

Додајте томе да већина друштвених мрежа, новијих и старијих базирају своје алгоритме на систему „сужавања“ фокуса, углавном да би маркетиншке компаније добиле информације за пласирање производа, који опет „сужава“ ваше интересе. Фејсбук ће вам „предложити“ нова познанства према локацији или броју заједничких пријатеља али већ Твитер ће вам према „кључним речима“ сугерисати и истомишљенике, „радикализујући“ вас на тај начин и стварајући око вас балон у којем добијате све више доказа да сте са својим ставовима само ви у праву.

То све важи за нас „одрасле“ који још и читамо, за генерације које информације добијају углавном визуелно у форми слика или у кратким видео форматима радикализација је директна, невербална, гомила се сваким свајпом … нема претраге, нема личног чињења, не тражи више од тебе ни да унесеш било какву информацију. Тик Ток вам више не „сужава“ ништа, никаква интересовања, напротив нуди вам садржаје који су вирално се наметнули и од вас захтева само пасивност. Али о томе смо причали у претходном броју.

Колико су саме апликације и платформе одговорне за радикализацију кориника?

Да поједине платформе нису у свему томе нимало наивне показују и истраживања која су углавном до сада таргетирала алгоритме главног „негативца“ претходне генерације – Јутјуба. Да нешто озбиљно не ваља с Јутјубовим алгоритмима познато је већ одавно. Докази су се износили у анализама различитих интернетских пројеката. Код тих анализа први пут и налећемо на термин “алгоритамска радикализација”. Јутјуб је често оптуживан да су алгоритми тако “подешени” да корисницима сугеришу екстремне садржаје: од разних теорија завера преко расне супремације до “шокантних” снимака. Или нешто конкретније: ако из неког разлога гледате снимак телевизијског гостовања неког умерено конзервативног политичара, постоји велика вероватноћа да ће вам алгоритми сугерисати клип у којем екстремно десни идеолог открива “што заправо стоји” иза теме о којој је причао тај политичар. Из Јутјуба су на те бројне критике одговорили обећањем да ће „поправити“ алгоритам. Истраживања су касније показала да то није баш толико лако урадити али и да такве компаније немају баш много воље и интереса да то заиста и ураде. Наводно,  Јутјуб је ипак мало “поправио” алгоритам али таман довољно да то не изазове губитак већ одавно навучених кориснике који такав систем претраге и „сугестије“ и очекују. Дакле „промене“ су, без сумње, биле селективне и неуједначене чак и намерно манипулативне у смислу различитог приступа појединим „тржиштима“. Узнемирујући садржаји су после интервенције и поправке остали присутнији у земљама неенглеског говорног подручја што нам сугерише да су алгоритме “подесили” у земљама из којих је долазила највидљивија и најзначајнија критика, дакле толико колико морају. С обзиром колико је наш језик светски раширен можете само да замислите када ће нека озбиљнија контрола алгоритма стићи и до нас. Неретко се дешава да такве платформе имају када су „егзотичнији“ језици у питању само аутоматску претрагу са одређеним списком термина и речи и то је максимум њиховог ангажмана за већину интернета који није на енглеском језику или на неким од глобално раширенијих језика. Коначно чак и уз све те „напоре“ компаније ипак је од њих стигао и најискренији одговор да у суштини себе не сматрају одговорнима и да не желе да за радикализацију корисника преузму одговорност јер „они нису информативна организација“ – како је рекла директорица ове компаније Сузан Војчицки и додала „да ће корисници Јутјуба сами моћи да одлуче да ли ће се поближе позабавити понуђеним „истинитим“ информацијама или не. Неће бити принуде да се гледа „истина“.“

Када је у питању Фејсбук нико из ове компаније до сада није јавно објавио шта они подразумевају под појмовима „радикални садржај“ или „говор мржње“, нити да ли је и како могуће жалити се на одлуку о забрани, што су неке од главних замерки стручне јавности. Интерна документа ипак постоје. У објављеној анализи часописа Вајерд, која је 15 месеци пратила рада Фејсбука, може се прочитати да је ова компанија негде крајем 2018. године користила услуге близу 30.000 запослених модератора у центрима широм света – што је, отприлике, једнако броју запослених новинара у свим новинама у Америци. Но и даље алгоритам ове мреже функционише тако да након што довољан број пута кликнете на садржај који је алгоритам оценио као политички „десно од центра“, сва је прилика да ће вам платформе у будућности препоручивати сличан садржај који је све више и више радикалан. Вајерд је објавио и да интерни правилник са инструкцијама о томе како модерирати говор мржње садржи око 200 страна, као и то да алгоритми које развија још увек не могу да са великом сигурношћу препознају ову врсту говора јер веома често налете на нешто што је или део неког уметничког пројекта или чак има супротно значење јер се указује на на нечији говор мржње и слично или је у питању иронија… све то је веома тешко препознати „аутоматски“ па чак и на енглеском језику. Ми смо и ту веома далеко од „ватре“, код нас ће још дуго моћи да се провуче свашта.

За разлику од неких других европских земаља, у Србији чак нема ни покушаја да се уради било каква регулатива говора на друштвеним мрежама. Напротив, чак и регуларни медији су нам препуни говора мржње, насиља, таблоидног садржаја… Другим речима, ми смо тренутно веома лака мета за радикализацију, млади и деца још лакша.