Градски музеј: Отворена изложба графика из збирке музеја

У Градском музеју у Бечеју је у четвртак 2. фебруара отворена изложба графика из фундуса музеја. Ова поставка ће трајати током фебруара и марта месеца у Градском музеју.

У свом излагању о изложби, кустос-историчар уметности Радослав Михаиловић каже:

„У уметничкој збирци Градског музеја постоји око осамдесет графика насталих од оснивања музеја па све до краја 20 века. За ову прилику одабрано је тридесетак дела која на репрезентативан начин говоре о богатству Одсека за ликовну уметност Градског музеја Бечеј. Избор одсликава разноврсност графичких радова и техника, тако да се на изложби могу видети дела настала у техници линореза, литографије, бакрописа, сериграфије и још неколико графичких техника. Избор неке од графичких дисциплина зависио је од склоности уметника да се, поред уљаног сликарства, изразе неком од ових техника, иако су се неки од аутора током свог стваралаштва бавили готово искључиво графичким техникама.

Поред уљаног сликарства, по чему је више познат, графикама – и то литографијом – бавио се Александар Луковић, који је фонду Градског музеја оставио неколико дела у овој техници. Мотиви су слични или исти: циркуске шатре и кловнови, као особити и лични однос уметника према животном окружењу. Истина, то није пуко преношење уљаног сликарства на графику већ самостална дела која се одликују сопственом ликовношћу. Таква су његова дела : “Сама”, “Циркус на улици” и “Аплауз” – дакле слични мотиви као на уљаном сликарству. На изложби су представљени и уметници чије су графике сасвим близу радикалне апстракције, као што је то случај са Јожефом Бенешом, чије графике су близу монументалности и сведене изражајности. Класичне графике предметне и камерне атмосфере оставили су музеју Золтан Буш и Цветан Димовски (“Јабуке II” и “За столом”). Милан Керац се овде представља једном готово апстрактном графиком (“Црница XIII”), а Душан Миловановић са три графике, једним линорезом и два гипсореза, експресивног и веома изражајног стила. Анкица Опрешник је развила свој оригинални стил, који је особен по апстрактној конструкцији и употреби вишебојних графичких техника линореза и дрвореза у реализацији својих дела. Њена дела на први поглед личе на невине дечје цртеже, али са јаким симболичким набојем (“Крунисани петао”, “Једине које су преживеле”, и “Синтеза немира”).

Дело Слободана Пејовића “Пландиште крај Тисе” једно је од ретких у збирци графика реализовано техником бакрореза, где је класични мотив рађен експресивним стилом. С друге стране, практично сви радови бечејског уметника Бранислава Перчинковског рађена су техником линореза и у уметничкој збирци музеја има их десетак. Рађена су делом у реалистичком а делом у апстрактном и симболичком стилу. Репрезентативни су “Панонски мотив”, “Немир”, “У част орнаментике”, “Мотив са долме” и други. Његов опус чине тако готово искључиво графике у техници линореза док се уљаним сликарством бавио веома мало. На ретроспективној изложби пре петнаестак година у Градском музеју Бечеј на целој изложби било је само три-четири уља на платну. У Збирци за ликовну уметност Градског музеја Бечеј постоји мала збирка графика– линореза и ситоштампе – Драгослав Стојановића Сипа, од којих је на овој изложби издвојено неколико дела. Већином су апстрактног и симболичног стила, мада се понекад појављује дело у стилу натурализма. На крају овог предговора треба обратити пажњу на два дела Петра Ћурчића већег формата и рађених у техници бакрописа. Особена су по модерној тематици и савршеношћу занатског и уметничког извођења. “Бела плоча у пејсажу” и “Џексон Полок у травама” имају модеран израз и класичну технику; по својој ликовности и уметничкој вредности спадају у најбоља дела на овој изложби.

Овом изложбом графика представља се публици један део бо-гатог фонда Збирке за ликовну уметност Градског музеја Бечеј. Карактерише је разноврсност техника графика и разноврсност стилова – од класичног експресионизма до неких од модерних ликовних праваца. Јединство изложбе уоквирено је квалитетом изабраних дела и њиховом репрезентативношћу.“

Да поновимо, изложбу ће грађани имати прилике да виде током наредна два месеца.