„Потисје-Бечеј“: „Бечејска депонија има капацитета за мање од годину дана“

Директор предузећа „Потисје-Бечеј“ Золтан Фејеш је на конференцији за штампу говорио и о капацитетима и стању на локалној депонији „Ботра“.

„Депонија је при крају, ми смо послали обавештење локалној самоуправи пре око два месеца да капацитета на депонији има смо још око 15 до 17 хиљада кубика смећа. Годишње се на ову депонију одлаже око 20 хиљада кубика смећа из наше општине. Првобитни план је био да се ова депонија затвори 31. децембра 2022. године. У плану је било да се изгради претоварна или трансфер станица, покушавали смо то да решимо и имамо сазнања да су за то обезбеђена нека средства Покрајине али ми још нисмо добили обавештење у којој је то фази сада и шта су наше обавезе даље. Ми смо доставили идејна решења председнику општине али се још тражи локација за изградњу. Избор локације је услов да се изради и техничка и пројектна документација и то траже све пројектантске куће. Има више опција и идеја, од тога да се трансфер станица прави на врху депоније, према нашим консултацијама са грађевинцима речено нам је да је то немогуће, друга идеја је била да се трансфер станица прави у Бачком Петровом Селу на месту постојеће дивље депоније на излазу из села према Молу. Та депонија није почела ни да се чисти тако да се свакако тамо још не припрема терен.“

Власник депоније је, да подсетимо, локална самоуправа, односно Општина Бечеј. Према речима Фејеша потребно је да она буде свакако боље опремљена јер током гашења пожара на депонији пролетос испоставило се да ни хидрант тамо нема довољно капацитета за гашење, то је и инспекцијски утврђено. Према његовим речима до сада није чак ни регулисано право коришћења ове депоније званично од стране Општине Бечеј за „Потисје Бечеј“ и постоји само стари уговор према којем ЈП „Комуналац“ је корисник депоније. Када се депонија буде затварала то ће бити још један од проблема који је потребно решити. Фејеш је такође нагласио да се не слажу ни мишљења стручних лица о капацитетима депоније, постоје и ставови да се ова депонија може користити и наредних 10 година.

„Возила се већ тешко пењу на депонију горе, пут се сужава, када падне киша проклизава. Нема ни неког новог простора да се депонија прошири а по Закону о комуналним делатностима је забрањено прављење нових депонија јер је обавеза да се отпад носи на санитарне депоније. Према одлуци Владе Србије Бечеј је у обавези да своје смеће носи на регионалну санитарну депонију у Кикинди. Она је од Бечеја удаљена 55 километра, тренутна цена депоновања је 34,17 евра по тони а то је само мерење и одлагање, ту се онда додаје и трошак одвожења. Ту сад има више идеја од тога да наши камиони стално саобраћају до Кикинде, да се ради у две смене, јер за пут тамо и назад плус одлагања то је више од 3 сата, то је најскупља опција. Друга опција је да се набаве велики контејнери са 32 кубика смећа, пресованог, по два таква контејнера стају на један специјалан камион, то је нешто јефтинија варијанта али захтева првобитно велико улагање јер је потребно набавити и контејнере и камион и машине за припрему отпада и претварање. Било је неких конкурса за то у Министарству али се није конкурисало за то, нама да конкуришемо потребна је била сагласност и носилац пројекта који би била Општина Бечеј. Трећа варијанта, можда најреалнија је да се такви камиони и контејнери изнајме за прво време. Но, свакако морате за то имати претоварну или трансфер станицу где ће се утоварати то смеће. У сваком случају током наредне године велики посао ће бити израда студија за то како ће се одвозити смеће у Кикинду. То ће неминовно повећати и трошкове депоновања смећа. Све је у опцији: да ли ће се правити трансфер станица, да ли ће се односити и шут на депонију, да ли ће се у Бечеју правити и компостиште па да се органски отпад ту решава. А онда следи и припрема локације где би се то радило па даља улагања и инвестиције у то …. То све није само наш проблем, него је превелика производња смећа глобални проблем.“ рекао је Фејеш.