Влада Србије: Измене Кривичног законика – заштита и безбедност просветних радника

За нама је период у школама када се закључују оцене, полажу завршни испити, славе матуре али за већину ђака који нису на некој прекретници, ово је период када се сумирају успеси и неуспеси током претходне школске године, углавном у форми оцена. Оцене су постале очигледно једино мерило знања и извор свих агонија у школи али и код куће за све који у томе учествују, за ђаке, за наставнике и, судећи по свему највише за родитеље. Толико да су све чешћи коментари у јавности, посебно оној интернетској, да је потребно извршити радикалну реформу образовања укључујући и неку врсту укидања како самог оцењивања ученика тако и завршних испита. Другим речима, оно што је некада било пракса у забавиштима и вртићима уз слоган „сви су добили награду“ за добар део критичара оцењивања требало би да се примени и на школу, основну и средњу, са идејом да ће „све то живот касније да коригује“ када се деца која су кроз школовање прошла линијом мањег отпора одједном да се, због мање количине „стреса“ или „притиска“ које доноси оцењивање, трансформишу у успешне и добро знањем потковане лекаре, адвокате, научнике и професоре.

Како је „оцењивање“ постало проблем тако су се умешали родитељи који последњих година више него икада учествују у читавом процесу школовања своје деце, често не баш на користан начин интервенцијама, притисцима на образовне установе и наставнике уз претње па чак и тужбе. Оно што они свакако немају, и то је сасвим сигурно, је реалан увид у знање њихове деце које они показују на часовима, евентуално нека смерница могу да буду контролни задаци и испити али то је само део онога што је основа наставника за оцењивање.

Претходни период у школама  био је веома буран у целој земљи, толико да је све то кулминирало већим бројем напада на наставнике и на особље у школама, углавном физичким нападима како од стране ученика тако и од стране родитеља.

Напади на наставнике је постао системски проблем који је под хитно морао да се решава, да се интервенише. Био је организован и протест просветних радника у 700 школа након неколико узастопних напада на наставнике током маја и јуна месеца. Синдикати просветних радника су одреаговали и затражили преговоре са Владом Србије о решавању статуса просветних радника. Првобитно су захтевали да се просветари прогласе „службеним лицима“ (као припадници МУП-а) али је ипак превагнуо став да је неки други концепт боље решење.

Како је речено, нешто најсличније на који начин ће убудуће бити регулисан статус просветних раднике је као онај који имају адвокати. Закон предвиђа строжије казне за напад за та лица. Ипак ово се углавном односи само на средње школе, просветари у основним школама су још увек „слободан улов“. Синдикати просветних радника и Влада Србије постигли су договор да се у Кривични законик уврсти посебно кривично дело којим ће се санкционисати напад на запослене у образовању.

Министарство просвете је у саопштењу након састанка са представницима просветних радника навело да се измене Кривичног законика уводе у циљу повећане кривично-правне заштите просветних радника. Оно што ипак остаје проблем је да на наставнике не врше притисак и чак физичке нападе само родитељи деце него и сами ученици који свакако нису „подложни“ овим изменама закона и пооштравању казни јер су малолетни на њих се примењују други закони.

Изменама закона малолетници изнад 14 година били би кривично гоњени али они испод,  до 14 година и даље не би могли да буду  никако санкционисани. Осим удаљавања са наставе скраћени су рокови за дисциплински поступак, а насилници више немају могућност да се преместе у другу школу док се против њих води дисциплински поступак. Уведене су и веће новчане казне за родитеље, а владање је као бројчана оцена уведено од другог разреда и оцена улази у просек.