Бечејска пијаца: Воће и поврће јефтиније него у радњама

Суботња пијаца у јуну је „време уживања“. Ако постоји идеално време да се разбудите до 9 и викендом и да се запутите на зелену пијацу онда је то током овог периода кад има свега.

Већим делом године добар део наших суграђана снабдева се воћем и поврћем у маркетима јер одлазак на пијацу током зимског периода, па и раног пролећног није претерано атрактиван. Ове намирнице имају исте цене и на пијаци као и у маркетима па је једноставније да се читава куповина обави у једном трошку.

Но, постоје периоди у години када можда можете нешто и да уштедите одласком на пијацу суботом или уторком али и да купите много свежију и квалитетнију робу. Дати предност свежим локалним производима током лета је важно и за локалну економију али и за вашу трпезу.

Мој мотив за одлазак на пијацу током лета је увек свеж домаћи парадајз, першун, бели лук и мирођија, за то у радњама нема замене. За тих неколико производа вреди устати суботом у 8  ујутру.

Иако бечејска пијаца више није социјални догађај као некада јер, пре свега фали јој кафана, пекара и бурегџиница негде прекопута или у непосредној близини тј. кифле, кафа и ракијица и бурек за гладну фамилију код куће, ипак цене поврћа и воћа у овом периоду свакако су довољан мотив за то да попијете кафу код куће и да се запутите на пијацу.

Дакле, воћа у овом периоду има свакаквог.

Тренутно су актуелне брескве које су заиста јефтине, до 100 динара за килограм, кајсије још увек имају цену од 100 па све до 200 динара, шљиве оне „гомбоцаре“ крупније, црвене изнутра и киселије су такође око 100 динара.

Новина на пијаци су боровнице које су се појавиле ове године, пола килограма је 250 динара. Иако су прилично безукусне да се једу онако саме, уз додатак шећера и када их мало термички обрадите кувањем или у колачима су одличне, супер су и за шејк, за доручак уз житарице или палачинке.

Лубенице још држе цену на 50 динара за килограм, диње су нешто јефтиније и мање па је и то добра опција за воћне дане. Било је и купина које су нешто скупље и од боровница али су крупне и лепо изгледају, малине ће тек да крену ускоро.

Када је у питању поврће ту заиста можете да уштедите, има свега, кромпир је јефтинији него у радњи, на неким местима било је чак малих џакова од 3 килограма за 100 динара, лук исто. Паприка се још увек продаје на комад, још није пала цена, али зато су свежи краставци веома јефтини, пар десетина динара, има карфиола, келерабе, зелени. Парадајз је домаћи око 120, 130 динара и то се заиста исплати јер је и много укуснији. Сад већ има овог нашег локалног зрелог парадајза, ту нема конкуренције, једино га треба транспортовати до куће у првобитном облику.

Зачинских трава нема баш неко изобиље али се могу наћи и у саксијицама па коме то успева може и да засади. Мирођија је већ другу годину за редом проблем јер је нема, нашла сам само на једном месту и кошта 100 динара за мали бусен. Можда неко зна шта се догађа са мирођијом?

Наравно има и „шверцераја“ и то стандардног из Мађарске, од војкрема, путера, зачина, дезодоранса, чварака, кобасице и сира. Има и меса, сланине и домаћих кобаја у сад већ два камиона локалних приватника месара али и на штандовима.

Наравно сиреви, милерам, јаја, пилетина су у оном затвореном делу и ту већина од нас Бечејаца има своје „продавце“. То је и место где се обично одвија и онај „суботњи пијачни улов“ за најбољи касни доручак у недељи.

Т.Д.