“Четири сликара равнице“ у Градском музеју

Изложба под називом „Четири сликара равнице“ отворена је у Градском музеју. На изложби су изложена дела која су део збирке музеја али и нека дела која су позајмљена из Спомен збирке Рајка Мамузића из Новог Сада. На изложби су изложена дела четири сликара Зорана Петровића, Стевана Максимовића, Александра Луковића и Бошка Петровића који су ова дела стварали у оквиру Уметничке колоније Бечеј. Иако назив изложбе сугерише да су углавном тематски доминантни пасторални војвођански мотиви и пејзажи, ова изложба ће већину посетилаца изненадити. Слике које су изложене већим делом су настале педесетих и шездесетих година прошлог века, па иако су пејзажи у то време посебно на аутентичној војвођанској ликовној сцени доминирали, јасно је приметан утицај и глобалних тенденција у сликарству, пре свега фигуралног експресионизма., Дела појединих сликара из ове групе сведоче о дубокој промени у начину уметничког изражавања које су неки од њих доживели у овој деценији, јер су од једне скоро реалистичке интерпретације мотива војвођанске равнице стигли до потпуно других тема и мотива које карактерише експресиван и јак колорит и скоро па плакатска дводимензионална форма са темама које варирају од кловнова и циркуса до скоро апстрактним форми са темом индустријализације и машина у производњи. Ипак неки од њих остали су верни мотивима равнице, пејзажима и типично бачким грађевинама и мотивима из војвођанских места и градова.
Ова изложба сведочи и о томе да је Уметничка колонија Бечеј дозвољавала велику слободу ауторима у интерпретацији тема и о томе колико је још средином прошлог века била отворена за ликовне експериманте и за различите форме и стилове сликарства.