Сјај и беда „Беверли Хилса“
Становници улице Стевана Дороњског која се налази у Малом риту већ деценијама покушавају да реше проблеме са изровареним асфалтом на коловозу, недостатком пешачких стаза и лоше урађеном атмосферском канализацијом. Ова улица коју су, некада давно када су изграђене веома лепе и велике приватне куће током осамдесетих као и ламеле и нове зграде, Бечејци у шали прозвали „Беверли хилс“ је ових дана једна од најлошијих улица за становање у граду. Становници ове улице су у нека срећнија времена веома много улагали да одржавају зеленило и да баште буду лепо уређене, коначно и време је учинило своје па је око „жутих“ зграда сад већ веома леп и велики парк и ливада где се деца играју али је време, такође, учинило да се на инфраструтури ове улице која није одржавана са неким значајнијим средствима деценијама види и пропадање комплетене подземне и надземне инфраструктуре. По старом правилу „све што је склоно паду …“ ови проблеми су настали још код саме изградње првобитне инфраструтуре у улици. Наиме, након затрпавања отворене атмосферске канализације (отворени канал) још крајем осамдесетих година тада ново зацевљавање није урађено добро па објекти у горњем делу улице као и цела Омладинска улица и део Вељка Влаховића имају велик проблем са одводом атмосферских вода. Додатни проблем настаје и због тога што се у исте одводе слива и фекална канализацијa па је после неке веће провале облака у вишим деловима улице око „зелених зграда“ поплава која се меша са фекалним водама и најчешће је висине до 20 центиметара и више па су станари временом избетонирали издигнуте стазе за излазак из зграде у случају кише.
Но ово није једини проблем у улици. Када је бетонирана улица Стевана Дороњског из непознатих разлога није уопште урађен горњи хабајући слој бетона, тачније није завршено бетонирање по пројекту, за ово нико никада није сносио одговорност па се бетон одроњава и крпи већ деценијама. Ударне рупе су толико већ деценијама формиране да их је скоро немогуће закрпити а да то потраје дуже од месец, два дана. Постоји и веома велика опасност за становнике због недостатка пешачких стаза дуж целе улице. Ограђена дворишта кућа и ламела су скоро до самог пута а испред зграда су имровизовани (посути) паркинзи што компликује изградању могућих пешачких стаза и пројект би морао да предвиди комплетну реконструкцију читаве саобраћајнице у улици. Ипак то не чини овај проблем мање акутним, ово заиста јесте наопходно да се уради и то хитно јер је током дана улица веома прометна, има пуно деце која се крећу коловозом, саобраћај у улици је врло небезбедан. Поред аутомобила том улицом саобраћају и камиони за разношење смећа и све комуналне службе што додатно смањује век закрпљених рупа.
Према неким стандардима (дужина улице) ово јесте мала, кратка улица али има приличан број стамбених јединица и домаћинстава јер се у њој налази неколико колективних зграда и три низа ламела па је и број грађана у улици, за бечејске прилике, прилично велик. Становници улице су се у неколико последњих година организовали и обратили локалној самоуправи за помоћ и поднели целокупну документацију о наведеним проблемима које имају али им је сваки пут одговорено да „улица није у плану“ за реконструкцију у наредном буџетском периоду (није ни за 2019. за сада) јер није приоритетна а пара у буџету нема довољно ни за оне улице које то јесу. Становници су покренули и петицију која је предата СО Бечеј са скоро 180 потписа, али није лако утврдити колико овакве иницијативе у суштини могу да убрзају решавање проблема, колико имају ефекта на одлуке које се доносе у надлежним службама општине.
Из општинских служби након предаје петиције грађани су добили одговор да ће се у буџету за наредну годину одређивати приоритети и правити планови у складу са количином средстава који буду доступна али чак и у случају да уђе у листу приоритета проћи ће још много времена, киша и нових ударних рупа и крпљења истих док се не почне са радовима на реконструкцији јер за почетак процес захтева да се најпре изради идејни пројекат, па следи израда пројектне документације па одобрења, па одабир извођача … а до тада су сви становници улице Стевана Дороњског (и Омладинске и Вељка Влаховића где се проблеми „преливају“) колективно осуђени на садашње стање. Овај систем, судећи по свему, не функционише баш најбоље јер је потребно јако пуно времена да се проблеми реше а тада настају и додатни јер се урушавање наставља што доводи најчешће до погоршавања стања што опет знатно поскупљује реализацију и тако, на крају, буџет сваки пројекат кошта још више.
Неки ће после свега рећи да ово није јединствен случају у општини и да су овакви проблеми присутни у скоро свим деловима града када је путна или подземна градска инфраструктура у питању али је пример стандардне праксе на релацији комунални проблеми грађана, општинска управа и веома лимитиран општински годишњи буџет који је и уз сва улагања из виших извора власти врло очигледно недовољан и углавном служи за крпљење тамо где се то највише види.