Sjaj i beda „Beverli Hilsa“

Stanovnici ulice Stevana Doronjskog koja se nalazi u Malom ritu već decenijama pokušavaju da reše probleme sa izrovarenim asfaltom na kolovozu, nedostatkom pešačkih staza i loše urađenom atmosferskom kanalizacijom. Ova ulica koju su, nekada davno kada su izgrađene veoma lepe i velike privatne kuće tokom osamdesetih kao i lamele i nove zgrade, Bečejci u šali prozvali „Beverli hils“ je ovih dana jedna od najlošijih ulica za stanovanje u gradu. Stanovnici ove ulice su u neka srećnija vremena veoma mnogo ulagali da održavaju zelenilo i da bašte budu lepo uređene, konačno i vreme je učinilo svoje pa je oko „žutih“ zgrada sad već veoma lep i veliki park i livada gde se deca igraju ali je vreme, takođe, učinilo da se na infrastruturi ove ulice koja nije održavana sa nekim značajnijim sredstvima decenijama vidi i propadanje kompletene podzemne i nadzemne infrastrukture. Po starom pravilu „sve što je sklono padu …“ ovi problemi su nastali još kod same izgradnje prvobitne infrastruture u ulici. Naime, nakon zatrpavanja otvorene atmosferske kanalizacije (otvoreni kanal) još krajem osamdesetih godina tada novo zacevljavanje nije urađeno dobro pa objekti u gornjem delu ulice kao i cela Omladinska ulica i deo Veljka Vlahovića imaju velik problem sa odvodom atmosferskih voda. Dodatni problem nastaje i zbog toga što se u iste odvode sliva i fekalna kanalizacija pa je posle neke veće provale oblaka u višim delovima ulice oko „zelenih zgrada“ poplava koja se meša sa fekalnim vodama i najčešće je visine do 20 centimetara i više pa su stanari vremenom izbetonirali izdignute staze za izlazak iz zgrade u slučaju kiše.

No ovo nije jedini problem u ulici. Kada je betonirana ulica Stevana Doronjskog iz nepoznatih razloga nije uopšte urađen gornji habajući sloj betona, tačnije nije završeno betoniranje po projektu, za ovo niko nikada nije snosio odgovornost pa se beton odronjava i krpi već decenijama. Udarne rupe su toliko već decenijama formirane da ih je skoro nemoguće zakrpiti a da to potraje duže od mesec, dva dana. Postoji i veoma velika opasnost za stanovnike zbog nedostatka pešačkih staza duž cele ulice. Ograđena dvorišta kuća i lamela su skoro do samog puta a ispred zgrada su imrovizovani (posuti) parkinzi što komplikuje izgradanju mogućih pešačkih staza i projekt bi morao da predvidi kompletnu rekonstrukciju čitave saobraćajnice u ulici. Ipak to ne čini ovaj problem manje akutnim, ovo zaista jeste naophodno da se uradi i to hitno jer je tokom dana ulica veoma prometna, ima puno dece koja se kreću kolovozom, saobraćaj u ulici je vrlo nebezbedan. Pored automobila tom ulicom saobraćaju i kamioni za raznošenje smeća i sve komunalne službe što dodatno smanjuje vek zakrpljenih rupa.

Prema nekim standardima (dužina ulice) ovo jeste mala, kratka ulica ali ima priličan broj stambenih jedinica i domaćinstava jer se u njoj nalazi nekoliko kolektivnih zgrada i tri niza lamela pa je i broj građana u ulici, za bečejske prilike, prilično velik. Stanovnici ulice su se u nekoliko poslednjih godina organizovali i obratili lokalnoj samoupravi za pomoć i podneli celokupnu dokumentaciju o navedenim problemima koje imaju ali im je svaki put odgovoreno da „ulica nije u planu“ za rekonstrukciju u narednom budžetskom periodu (nije ni za 2019. za sada) jer nije prioritetna a para u budžetu nema dovoljno ni za one ulice koje to jesu. Stanovnici su pokrenuli i peticiju koja je predata SO Bečej sa skoro 180 potpisa, ali nije lako utvrditi koliko ovakve inicijative u suštini mogu da ubrzaju rešavanje problema, koliko imaju efekta na odluke koje se donose u nadležnim službama opštine.

Iz opštinskih službi nakon predaje peticije građani su dobili odgovor da će se u budžetu za narednu godinu određivati prioriteti i praviti planovi u skladu sa količinom sredstava koji budu dostupna ali čak i u slučaju da uđe u listu prioriteta proći će još mnogo vremena, kiša i novih udarnih rupa i krpljenja istih dok se ne počne sa radovima na rekonstrukciji jer za početak proces zahteva da se najpre izradi idejni projekat, pa sledi izrada projektne dokumentacije pa odobrenja, pa odabir izvođača … a do tada su svi stanovnici ulice Stevana Doronjskog (i Omladinske i Veljka Vlahovića gde se problemi „prelivaju“) kolektivno osuđeni na sadašnje stanje. Ovaj sistem, sudeći po svemu, ne funkcioniše baš najbolje jer je potrebno jako puno vremena da se problemi reše a tada nastaju i dodatni jer se urušavanje nastavlja što dovodi najčešće do pogoršavanja stanja što opet znatno poskupljuje realizaciju i tako, na kraju, budžet svaki projekat košta još više.

Neki će posle svega reći da ovo nije jedinstven slučaju u opštini i da su ovakvi problemi prisutni u skoro svim delovima grada kada je putna ili podzemna gradska infrastruktura u pitanju ali je primer standardne prakse na relaciji komunalni problemi građana, opštinska uprava i veoma limitiran opštinski godišnji budžet koji je i uz sva ulaganja iz viših izvora vlasti vrlo očigledno nedovoljan i uglavnom služi za krpljenje tamo gde se to najviše vidi.