У лажи су кратке ноге

Психолози који проучавају лагање имају обичај да кажу да су највећи лажљивци управо оне особе које тврде да никада не лажу. Сви смо ипак слагали више или мање. Родитељи лажу децу и обрнуто. Често лажемо докторима. Сматра се да су биографије које се пишу у пријавама за посао пуне лажи, или у најмању руку претеривања. Процењује се да у ¾ свих разговора на послу постоји одређена мера глуме, а запослени сматрају лажно боловање својим правом.
Рекламе и произвођачи нам пре(лепим) речима желе измамити новац, друштвене мреже називају се расадницима лажи, а политичари су постали синоним за лажљивце.
Са друге стране, живот је лакши управо због малих, добронамерних лажи попут „Да, свиђају ми се твоје нове ципеле“ или „Не, гуза ти уопште не изгледа превелика“.
Није лепо лагати – једна је од првих лекција које добијамо у детињству. Ипак, то је лекција које се током живота најтеже придржавамо. Лажемо колеге, брачне партнере, родитеље, непознате. Лажемо да заштитимо себе, друге, да пумпамо его, да би смо избегли непријатност. Лажемо и у 7. и у 77. години живота.
Просечна особа дневно лаже између 10 и 200 пута. Неке од њих су мале лажи, а неке су веће. најчешће врсте лажи којима се служимо сваког дана су:
Контролисане реакције – Ово сви радимо кад препричавамо нешто што нам се догодило, па кажемо само своју страну приче у којој испада да смо у потпуности у праву. Понекад идемо и корак даље па намерно нетачно препричамо део дијалога или ситуације, а разлог је да нашег саговорника контролишемо и његову реакцију усмеримо да потврди да смо у праву.
Прећуткивање – Ово радимо у многим ситуацијама, а једна од тренутно најпопуларнијих је кад приговарамо што не мршавимо иако „не једемо ништа“. Већина људи у овој ситуацији прећути излете у ресторане брзе хране као и слаткише које су грицнули у пролазу, јер знају да бу у супротном морали признати да знају у чему је проблем.
Претеривање – Ако причу о лудаку у саобраћају започнемо на објективан начин, веће су шансе да ћемо схватити да можда и није толики лудак, а то нам није циљ ако желимо ту причу испричати. Претеривање је техника којом се служимо како би смо причу поставили тако да смо увек у праву.
Самозаваравање – Маскирање неуспеха и проблема на кратко доноси утеху , али дугорочно носи разочарење и осећај усамљености. Највише се заваравамо када су у питању љубавни односи. У емотивном животу смо склони да „зажмуримо“ на многе ствари, у нади да ће се то променити и да је у питању само лош
период.
Трачарање – Трач који желимо да поделити са неким можда није истинит, али ретко кад ћемо то и признати. Већину трачева износимо као проверене чињенице, а да се уопште нисмо потрудили проверити колико у њима заправо има истине.
Када неко слаже, често се употреби народна изрека „У лажи су кратке ноге“. Мало људи зна зашто се употребљава и шта ова пословица у ствари значи. Могло би се протумачити као лаж која ће брзо изаћи на видело и која ће се кад-тад открити. Ако замислимо особу са кратким ногама онда се та особа издваја у маси и са својим „кратким ногама“ запада у очи. Што значи, онај ко лаже лако ће се и брзо препознати.
Како престати са лагањем? Један од основних разлога за лагање је недостатак самопоуздања. Особа можда лаже да би задржала добру слику о себи у друштву. Изградња самопоуздања може бит корисна, а резултати су најбољи код деце и тинејџера.
Појашњавање последице лагања, особи која лаже, такође је корисна, и такође има боље резултате код деце и тинејџера.
Постоје особе код којих је лагање постало поремећај и према њима се треба односити пажљиво. Важно је да особа схвати да су признање и извињење, иако се чине тешки, пут ка престанку лагања и стварању позитивне слике о себи.
Ако вама драга особа лаже, покушајте разумети зашто то чини. Можете јој помоћи пре него што постане навика и проузрокује неке озбиљне последице.