U laži su kratke noge

Psiholozi koji proučavaju laganje imaju običaj da kažu da su najveći lažljivci upravo one osobe koje tvrde da nikada ne lažu. Svi smo ipak slagali više ili manje. Roditelji lažu decu i obrnuto. Često lažemo doktorima. Smatra se da su biografije koje se pišu u prijavama za posao pune laži, ili u najmanju ruku preterivanja. Procenjuje se da u ¾ svih razgovora na poslu postoji određena mera glume, a zaposleni smatraju lažno bolovanje svojim pravom.
Reklame i proizvođači nam pre(lepim) rečima žele izmamiti novac, društvene mreže nazivaju se rasadnicima laži, a političari su postali sinonim za lažljivce.
Sa druge strane, život je lakši upravo zbog malih, dobronamernih laži poput „Da, sviđaju mi se tvoje nove cipele“ ili „Ne, guza ti uopšte ne izgleda prevelika“.
Nije lepo lagati – jedna je od prvih lekcija koje dobijamo u detinjstvu. Ipak, to je lekcija koje se tokom života najteže pridržavamo. Lažemo kolege, bračne partnere, roditelje, nepoznate. Lažemo da zaštitimo sebe, druge, da pumpamo ego, da bi smo izbegli neprijatnost. Lažemo i u 7. i u 77. godini života.
Prosečna osoba dnevno laže između 10 i 200 puta. Neke od njih su male laži, a neke su veće. najčešće vrste laži kojima se služimo svakog dana su:
Kontrolisane reakcije – Ovo svi radimo kad prepričavamo nešto što nam se dogodilo, pa kažemo samo svoju stranu priče u kojoj ispada da smo u potpunosti u pravu. Ponekad idemo i korak dalje pa namerno netačno prepričamo deo dijaloga ili situacije, a razlog je da našeg sagovornika kontrolišemo i njegovu reakciju usmerimo da potvrdi da smo u pravu.
Prećutkivanje – Ovo radimo u mnogim situacijama, a jedna od trenutno najpopularnijih je kad prigovaramo što ne mršavimo iako „ne jedemo ništa“. Većina ljudi u ovoj situaciji prećuti izlete u restorane brze hrane kao i slatkiše koje su gricnuli u prolazu, jer znaju da bu u suprotnom morali priznati da znaju u čemu je problem.
Preterivanje – Ako priču o ludaku u saobraćaju započnemo na objektivan način, veće su šanse da ćemo shvatiti da možda i nije toliki ludak, a to nam nije cilj ako želimo tu priču ispričati. Preterivanje je tehnika kojom se služimo kako bi smo priču postavili tako da smo uvek u pravu.
Samozavaravanje – Maskiranje neuspeha i problema na kratko donosi utehu , ali dugoročno nosi razočarenje i osećaj usamljenosti. Najviše se zavaravamo kada su u pitanju ljubavni odnosi. U emotivnom životu smo skloni da „zažmurimo“ na mnoge stvari, u nadi da će se to promeniti i da je u pitanju samo loš
period.
Tračaranje – Trač koji želimo da podeliti sa nekim možda nije istinit, ali retko kad ćemo to i priznati. Većinu tračeva iznosimo kao proverene činjenice, a da se uopšte nismo potrudili proveriti koliko u njima zapravo ima istine.
Kada neko slaže, često se upotrebi narodna izreka „U laži su kratke noge“. Malo ljudi zna zašto se upotrebljava i šta ova poslovica u stvari znači. Moglo bi se protumačiti kao laž koja će brzo izaći na videlo i koja će se kad-tad otkriti. Ako zamislimo osobu sa kratkim nogama onda se ta osoba izdvaja u masi i sa svojim „kratkim nogama“ zapada u oči. Što znači, onaj ko laže lako će se i brzo prepoznati.
Kako prestati sa laganjem? Jedan od osnovnih razloga za laganje je nedostatak samopouzdanja. Osoba možda laže da bi zadržala dobru sliku o sebi u društvu. Izgradnja samopouzdanja može bit korisna, a rezultati su najbolji kod dece i tinejdžera.
Pojašnjavanje posledice laganja, osobi koja laže, takođe je korisna, i takođe ima bolje rezultate kod dece i tinejdžera.
Postoje osobe kod kojih je laganje postalo poremećaj i prema njima se treba odnositi pažljivo. Važno je da osoba shvati da su priznanje i izvinjenje, iako se čine teški, put ka prestanku laganja i stvaranju pozitivne slike o sebi.
Ako vama draga osoba laže, pokušajte razumeti zašto to čini. Možete joj pomoći pre nego što postane navika i prouzrokuje neke ozbiljne posledice.