Грешке у родитељству

Модерно родитељство је у озбиљном проблему, а може се рећи чак и у кризи
Бојимо се деце. Деца имају превише контроле над својим родитељима. Навешћу само један од примера, а има их безброј. Уколико мајка сипа млеко у жуту шољу, а оно каже да хоће да пије из шоље друге боје, већина мајки ће пожурити да преспе млеко у другу шољу, пре него што дете побесни. Велика грешка, нека дете бесни, а ви се склоните да не бисте морале то да слушате. Не морате се изломити да бисте детету увек угодили и на тај начин га научили погрешној лекцији.
Не очекујемо пуно. Кад се деца лоше понашају, било код куће или на јавном месту, родитељи најчешће слегну раменима и правдају се „Па деца су таква“. Мислите да деца нису у стању да седе у току ручка у ресторану или да не могу да поспреме сто ако им то кажете? То су глупости, деца не морају бити таква. Она су далеко способнија него што родитељи сматрају, било да се ради о манирима, поштовању старијих, кућним пословима, дарежљивости или самоконтроли. Разлог што се не понашају како треба је што их томе нисте научили и/или што то од њих не очекујете. А врло је једноставно. Подигните своје стандарде и дете ће се прилагодити.
Не прихватамо мишљење и савете других. Некада су наставници, продавци, возачи аутобуса и остали родитељи имали „право“ да упозоре дете које се лоше понаша. Они су били очи и уши родитеља који није присутно и сви су радили са истим циљем – подизање пристојних дечака и девојчица. Они су били подршка родитељима. Данас, када неко ко није родитељ проба да опомене дете, мама и тата полуде. Јер њихово дете је савршено, тако да често не прихватају мишљење родитеља и других који не мисле да је тако. Напашће наставника уместо да казне дете које је било безобразно на часу. Не помаже ни то што родитељи једни друге осуђују, уместо да се подржавају. Када виде дете које бесни и мајку која покушава да га дисциплинује, сви осуђују мајку, а требало би да виде мајку која детету поставља границе, а то не иде лако.
Ослањамо се на пречице. Одлично је то што данас родитељи имају разне електронске направе које су од велике помоћи током путовања или у чекаоници код лекара. Али та помагала су искушење за родитеље, који почињу да их користе све чешће, а деца не науче да се забављају сама. Мала деца треба да науче да устану сама кад падну, а не да их увек подижу маме и тате. Бебе морају да се умире саме, уместо да их стално умирује вибрирајућа столица.
Дечје потребе увек су на првом месту. Добро је што су деца родитељима приоритет. Али данас, то је отишло предалеко, јер родитељи занемарују своје потребе и своје ментално здравље зарад своје деце. Спомињу се жртве, одрицања, као да су у рат пошли, а не постали мајка. Некако је друштвено прихватљивије да је мајка запуштена уместо сређена, да седи по цео дан код куће уместо да прошета и поприча са људима. Родитељи у служби деце чине огромну грешку тиме што изнова и изнова устају из кревета да удовоље детету. Рећи „не“ детету с времена на време није ни мало лоше, као ни тражити од детета да се само забави док родитељ оде до тоалета или припреми ручак.
Ако не почнемо да исправљамо грешке, наша деца ће порасти у саможиве, нестрпљиве и безобразне одрасле особе. То неће бити њиховом, већ нашом кривицом.