Мала марина – пројекат ван контекста
Пројекат Мала марина који је започет прошле године пред почетак ове летње сезоне биће и званично завршен, сазнајемо из извора општинске пр службе. Рок за завршетак комплетног пројекта је 31. јули али чекало се да се после поплаве повуче вода да би могло да се крене са радовима на постављању понтона и конструкције. Због временских услова и водостаја за завршетак радова остало је мало времена јер је за 5. јули заказано и свечано отварање објекта на води када би требало да отварању присуствују и партнери на пројекату из мађарских градова Чонград и Алђе.
У току претходних месец дана уклоњени су бродови и други пловни објекти на потезу где је предвиђен простор за марину. Власници пловних возила су обавештени да ће им возило бити уклоњено ако се налази ван граница камп насеља чак и ако су регистровани и имају дозволу за пристаниште и да су дужни да сами уклоне возило ако није регистровано или да га преместе ако јесте. Наравно, по условом да има довољно места за сва регистрована пловила. Општинска комисија је средином априла извршила надзор и послала последње упозорење. На потезу дуж целог камп насеља, као и кад је у питању све остало на овом простору, где се налази садашње пристаниште (марина) ситуација је прилично хаотична, гужва је велика, има нерегистрованих чамаца и бродова без обзира на претње инспекције, понтониски објекти и ломпрунзи су или „приватни” или запуштени, не постоји изграђен прилаз води осим код кајакашког кампа па се поставља питање на чега ће се та хај тек марина надовезати контекстуално. Мала марина која ће бити постављена у оквиру овог пројекта била би логичан наставак целог тог потеза да је простор уређен и да постоји пројекат на основу којег би се читав тај простор пристаништа за мања пловила организовао.
Објекат који сада треба да буде постављен у таквом окружењу штрчаће као мали „Бечеј на води”, биће видно ван контекста као што је својевремено била и она сулуда идеја тзв. „Баџине плаже” у непосредној близини. Једно је сигурно да нема места за ширење ни лево ни десно, објекти (на води и на копну) који се тамо налазе су ионако нелегални а пре неколико месеци је и званично инспекција забранила ширење у шуму и порушила објекте као и изграђене прилазе води на том простору. Поред тога ту где се налази пристаниште чамаца и бродова је прилаз и за купаче, плажа, у води се изнад и испод површине налази велика количина старих и нових везивних штапова па је за купаче прилаз и улазак у воду прилично ризичан, посебно за децу. У сваком случају тешко да истовремено на потезу од 200-300 метара може бити и марина, купалиште, плажа, баште угоститељских објеката, тренинг простор за бечејски кајакашки клуб и излетнички камп. Уређење камп насеља, плаже као и сама идеја о туристичком потенцијалу града уз реку мора једном постати приоритет али да се на томе ради плански а не опортунистички од пројекта до пројекта. Сваке године људи на Тиси је све мање, угоститељски објекти се отварају и затварају, купача је све мање а у граду одрастају генерације деце која никада нису запливала у Тиси.
Уместо „великих пројеката”, аква паркова, пешчаних плажа и других амбициозних подухвата било би лепо најпре пробати са неколико мало креативнијих идеја и јефтинијег шминкања да се Бечејци врате не Тису. Естетско уређење јавних површина, набавка нешто креативнијег мобилијара (ако не постоји начин да се спрече хулигани употребити бетон, то не могу да помере). Травнате површине уредити, костуре запуштених кампова искористити … оспособити такве просторе за омладину, за скејт полигоне, за изложбе и сл. Другим речима на обалу вратити у ово ново „златно доба” нешто мало од оног старог социјалистичког „златног доба” камп насеља када се о сваком квадрату плаца и кампу водило рачуна (привреда), када је то заиста била масовна излетничка зона и када су деца у малим базенима унутар сплава учила да пливају у Тиси.
Најпрометнији простори и најживљи градови данас живе у тим малим џеповима где се окупљају одређене групе људи који имају неки заједнички хоби, навике. Има ту негде на неким непокошеним и зараслим просторима места и за пикник зону и за игралиште и за дечије активности. Тек тада кад се обала Тисе напуни људима вреди улагати у веће објекте, у туристичке капацитете. Овако штагод да се уради, марина или луксузни хотел изгледаће као свемирски брод спуштен на напуштену планету. Обала Тисе никада неће бити туристички потенцијал ако најпре Бечејцима не постане дневна дестинација и лети и зими. У том случају ће тек Мала марина послужити да неко са реке у пролазу види град на обали, пристане у марину и задржи се и тиме оправда постојање овог пројекта.
Компликовани имовинско правни односи када је у питању власништво тј. ко управља овим тзв. „коритом реке Тисе“ и ко је и на ком потезу надлежан (Војводина Воде, ДТД, Општина) је административни проблем који ће се у овој бирократизованој држави још дуго решавати. Ако нелегани објекти већ 40 година имају струју и воду а камповима се уредно тргује уговорима (по систему продаје Бруклинског моста) онда значи да не постоји разлог да се не набаве средства да се почупа коров, постави мобилијар и ошиша трава. А то мора бити пре свега интерес локалне самоуправе јер, бојим се да ЈП Војводина Воде нема мотив да се посвети викенд зони на бечејској обали. Као што ће, према обећању директора ЈП „Комуналац” и ДТД-а, и ове године кад се повуче вода ова два предузећа се договорити да обалу очисте без обзира што то није у њиховој надлежности тако и локална самоуправа може да интервенише кад је „шминкање” простора у питању. Верујем да би се већина грађана сложила да би то било ефикасније него једном годишње разапети шатре и организовати фестивал да Бечејци виде Долму и ван Инстаграма.
Бечејски дани позивају грађане да нам напишу и пошаљу коментар о њиховом односу према Тиси, обали, да нам кажу који су то садржаји које би желели да имају на обали у камп зони, да ли уопште осећају да живе у граду са реком …
Информације о ИПА пројекту Мале Марине
Да подсетимо ИПА пројекат Мале марине је заједнички mirror пројекат са 9 градова, места, четири из Србије (Мартонош, Кањижа, Бечеј и Сента) и пет из Мађарске (Чонград, Сентеш, Чањтелек, Миндсет и Алђе) и урађен је у циљу пoдстицaња лoкaлнoг туризмa, посебно воденог. У Бечеју и месту Алђе у Мађарској биће изграђени објекти мале марине за чамце и мање бродове. Водени и рибoлoвaчки туризaм биће унапређен повезивањем пoтиских грaдoва пoмoћу мрeжe пристaништa кoja су пoгoднa дa прaтe прoмeнe вoдoстaja и свaкo мeстo зa пристajaњe мoжe oбeзбeдити брoдићимa прикључaк нa вoдoвoд, кaнaлизaциjу и струjу.
Пројекат Мала марина подразумева изградњу плутajућeг пристaништa сa прилaзним мoстoм у сeгмeнту 76+800 рeкe Tисe (између „степеница“ и кампова). Услужни oбjeкти прис-тaништa су тaкoђe смeштeни у кoнтejнeру кojи je лoцирaн нa плутajућeм oбjeкту. Нa цeнтрaлнoм плутajућeм oбjeкту oбeз-бeђeн je прикључaк нa вoду, струjу и кaнaлизaциjу. Пристанииште за мале бродиће имаће: jeдaн цeнтрaлни плутajући oбjeкaт сa кoнтejнeрoм у кojeм су смeштeни жeнски и мушки WC, туш кaбине, кaнцeлaриja пристaништa и чajнa кухињa. Измeђу oбaлe и плутajућeг oбjeктa бићe пoстaвљeн прилaзни мoст кojи кoмпeнзуje прoмeнe вoдoстaja, сa низвoднe стрaнe нaлaзи сe систeм мoлa ширинe 2 м, дужинe рaстeрa 12 м, мaксимaлнe дужинe дo 96 м.