Градски музеј: Шта остављамо следећим генерацијама?

Плафон у великој изложбеној сали Градског музеја урушио се делом и велика сала је затворена за јавност и за изложбе до даљењег. Разговарали смо директором Музеја Акошем Тојзаном о томе колико ће ово пореметити рад ове установе али и какво је иначе стање зграде музеја, сала за излагање, депоа, у каквим се условима чувају вредни предмети у музеју, какви су планови за даље …

Какво је тренутно стање у згрди у грађевинском смислу и какви су планови за санацију дела који прокишњава?
А.Т. : “Тренутно стање је такво да кров прокишњава, у великој сали једна греда је почела да се спушта и пробила је влага на једном делу плафона па се део плафона урушио. Морали смо да отворимо рупу на том делу плафону да видимо какво је стање, направљена је процена и сада морамо по хитном поступку да заменимо греду и учврстимо је да се не би десило да део плафона падне. Због свега тога смо затворили велику салу за употребу да се не би десило да некоме падне на главу део плафона. Читаво поткровље је потребно да се добро проучи и да се озбиљно процени стање. Једна грађевинска фирма је већ изашла да процени шта је потребно да се уради да би се обезбедили услови за неку мању санацију крова и да се делом црепови среде а да би се спречило даље прокишњавање. Надам се да ћемо то успети још ове године што пре да урадимо. Сад већ неко време чекамо тај предмет и предрачун радова за ову интервенцију. Но, оно што смо досада  успели да чујемо од мајстора,  то неће бити јефтина поправка. Тражили смо да се уради предрачун за цео кровни простор и кров у комплету. Наравно, то би укључивало и кречење плафона. Циљ нам је за сада да доведемо салу у такво стање да можемо да је користимо. На претходном ребалансу буџета предвиђен је потребан износ за санацију крова, тако да средства имамо. То је само врх леденог брега, имамо још много нерешених проблема када је стања зграде у питању. Ево већ годинама покушавамо да поправимо/заменимо улазна врата која су од старости и влаге искривљена али сваки пут се нешто непланирано деси, нешто пропадне, уруши се па буде хитније од тих врата. Прошле године то је била фасада која се урушила па је то морало хитно да се реши јер је претило да пролазници који пролазе поред музеја настрадају. И ове године смо планирали врата али ето опет ће ова интервенција са кровом то одложити.”

Какво је стање у остатку зграде, депои, канцеларије?
А.Т. : “Поред овог проблема са галеријским простором и депои су у јако лошем стању, у главној згради имамо један мањи и један већи депо, ту је историјска збирка и ликовна, они “само мало” прокишњавају и релативно су у бољем стању, ту држимо ствари које су вредније и осетљивије. Имамо још један мали депо код којег је улаз такође из главне здраде, и ту се налази, такође део историјске збирке али је плафон скоро скроз отворен и у лошем је стању. Поред тога што су предмети и физички угрожени наш највећи проблем је што немамо довољно места. Покушавамо да поставимо предмете тако да оне којима влага и прокишњавање јако сметају буду заштићени. Када су у питању депои који се налазе у споредним зградама, у дворишту, они су у још горем стању. Тамо се налазе археолошки предмети и предмети који мало боље “трпе” овакво стање, различите временске услове, али, без обзира, би требало да имају знатно боље услове чувања.”

Да ли је ова зграда уопште адекватна за Градски Музеј, она нема адекватан галеријски простор, депои су пренатрпани и сувише мали, нема простора за канцеларије за рад кустоса, опремљен простор за обраду предмета и истраживања. Музеј има веома велики број вредних предмета за које нема довољно простора да буду изложени, нема могућност за сталну поставку.
А.Т: “У овом стању тренутно је зграда на ивици корисности. Она свакако није оптимална за ову врсту намене али је зато 2016. године урађен детаљан грађевински пројекат уподобљавања простора за музејску делатност који је јако амбициозан, реконструкција зграде по овом пројекту би јако пуно коштала. Пројекат је урађен тако да може да се ради у фазама али чак и реализација прве фазе кошта толико да је веома тешко пронаћи конкурсе који би обезбедили толику суму новца одједном. Већина расписа конкурса је на много мање износе, такав начин прикупљања средстава би функционисао само када би знали да можемо да добијемо неколико пројеката истовремено али то нико не може да гарантује. Чак и у раписима где су већи износи и донације у питању ретко који од тих конкурса је релевантан за ове намене. У сваком случају, ми се трудимо да пронађемо средства али то су озбиљни конкурси за које ми немамо капацитета па је, самим тим,  мања могућност да та средства и добијемо јер је конкуренција велика, ми смо вољни да пробамо и заиста чинимо све што је могуће али до сада нисмо имали среће.“

Али у међувремену потребно је омогућити да Музеј ради, да обавља своју делатност …
А.Т.: “Да, сад ћемо урадити оно што је неопходно да салу доведемо у функционално стање. Ту сад имамо озбиљну дилему, да ли се исплати улагати у претресање и реконструкцију само крова нпр. и утрошити одређена већа средства ако смо решили  да тражимо паре за реконструкцију целе зграде. Тај велики амбициозни грађевински пројекат предвиђа санацију и горњег (поткровног простра) где се предвиђа и додатни изложбени простор, што би била добра прилика да се пронађе место за сталну поставку, он предвиђа и рушење садашњих спољашњих депоа који су катастрофалном стању. У дворишту се предвиђа изградња потпуно новог крила, новог објекта где би се налазили канцеларијски простори са депоима што би отворило могућност да се овај део овде где се налазе канцеларије прошири у додатни галеријски простор за излагање.”

Да ли ће бити застоја у раду током лета и јесени због санације крова?
А.Т. : “Ми смо током овог лета планирали неке мање активности али се сад трудимо да све пребацимо за јесен, оно што морамо да завршимо ћемо се потрудити да некако сместимо у мало салу. Када је у питању јесењи део програма ми ћемо се потрудити да и то одрадимо у овим условима и уз радове, посебно оне програма за које смо већ издвојили средства и које смо договорили. Изложбене активности и манифестације су само један део посла који Музеј ради, кустоси настављају свој истраживачки рад, рад са предметима. Један од приоритета на којем радимо је доношење појединачних решења о културном добру за сваки предмет, Музеј има преко 16.000 предмета па је то прилично велик посао који ће нам одузети пуно времена, сигурно до краја године.”

Реконструкцију музеја у Бечеју није могуће радити годинама јер је он једна од потребних функционалних институција културе у нашем граду. Градски музеј је за бечејске прилике важан јер је једини и свеобухватан.  У Београду су силом прилика затворили два веома важна музеја и  реконструкција се радила годинама (Народни, МСУ) али тамо је постојала могућност да се неке изложбе, гостовања и слично изместе у неке друге просторе, музеје. Код нас у граду где је то једна од три релативно функционалне институције културе затворити  било коју од њих годинама није лако урадити да се не примети промена и губитак у културном животу града.

Заједно са директором и кустосима обишли смо све депое у Музеју као и помоћне зграде, канцеларијске просторе и уверили се да је стање зграде заиста алармантно, да у неким случајевима када је нпр. археолошка збирка у питању је можда боље да смо оставили предмете тамо где су нађени (у земљи), би били на сигурнијем месту. Већ на први поглед је видљиво колико је, осим очигледне оронулости зграде, неадекватан и распоред простора за чување за све збиреке, сви депои су  пренатрпани. Овакво стање у Музеју и овакав однос према музејским експонатима који имају своју историјску, етнолошку или уметничку вредност је срамота за целу заједницу али пре свега за локалну самоуправу којима су они поверени на “чување” за следеће генерације.