Горански парк – право место за фестивал хране али и за друге манифестације

У недељу је одржан трећи по реду Гастро фест и то на промењеној локацији (прва два пута био је организован у дворишту Куће Тан). Организатори Друштво интелектуалаца браћа Тан имали су заиста срећу да усред окобра изаберу веома леп, топао и сунчан дан. Од самог почетка ујутру након постављања штандова почели су да пристижу посетиоци и тако је континуирано било до касно поподне. У „шпицу“ негде од један до четири поподне било је потпуно немогуће пронаћи место за седење иако је било чак четири пункта са столовима и клупама под шаторима. На бини су се смењивали оркестри који су углавном били музичка подлога јер је ипак у фокусу фестивала била храна и пиће. Пет стручних школа се такмичило у кувању традиционалних војвођанских јела. Победили су Бечејци (ЕТШ) иако, према речима организатора није било ни једног Бечејца у жирију и то са „Пендевишем“ – традиционалном војвођанском врстом гулаша од изнутрица. Ово је јело је и за наше младе куваре када су добили тај задатак и рецепт од жирија било је мала мистерија (ни на интернету није било података, и гугл је затајио). Ово јело се  данас веома ретко спрема и скоро је нестало са домаћих трпеза, понегде се још може пронаћи по ресторанима. Након додела награда ученици свих школа су продавали своје јела, порција је била 250 динара а гужва и редови су били дугачки. Ко није имао стрпљења да чека за порцује гулаша или пасуља на неколико штандова било је роштиља, јела из котлића, ресторанских специјалитета, веганске и вегетаријанске хране и куваних јела … већина осталих штандова на фестивалу је продавала производе из кућне радиности: крафт пива, пчеларске проиводе, домаћу ракију, вина, сокове, џемове, намазе, умаке од воћа и поврћа, хладно цеђена уља, шунке и кобасице …

Велика заинтересованост посетилаца се могла очекивати чак и ако се не рачуна свеприсутни тренд популаризације домаћих и локалних производа, који је, ево полако, почео да буде очигледан и код нас. Војвођани су foody нација, гурманлук је очигледно једино што толико велики Бечејаца може да извуче из куће недељом, пре и после подне, када су обично улице празне као после нуклеарне катаклизме. Али, пре свега локацијa је  била највећи погодак, Горански парк који је у већој мери неискоришћен простор у граду када су у питању садржаји је, показало се, одлично место за овакве манифестације јер има довољно простора за све штандове, бине, шатре. Парк је довољно урбанизован да постоји могућност и да се до штандова разведе струја, вода,  у горанској кућици постоји санитарни чвор, али ипак  није на директном удару саобраћаја, пролазника. Горански је савршено место где сте истовремено и у центру града и у природи. Овај некада веома велики парк сада је постао пролазни паркић ка Тиси или према Малом риту, хотелу и долми јер је у последње две-три деценије десеткован: Он сада, овако како је постављен тешко више може да за град буде нека значајнија природна оаза, превише је исецкан и скраћен са свих страна. Добар део парка је из непознатих разлога ничија земља коју нико не одржава па је запуштен и неодржаван. Баш тај део парка и тај простор који се налази десно од главне крос стазе, који вапи за косилицом и тестером, организатори су изабрали да сместе главну бину и центар фестивала, вероватно да укажу на могућности тог прилично великог простора који може бити претворено и у потенцијално излетиште за грађане и стално место за организацију оваквих фешти и манифестација. Са само мало улагања у уређење травњака и орезивање и сређивање дрвореда, нешто добро промишљеног мобилијара и осветљења овде би могло бити идеално место да лети се одржавају пијаце цвећа, да се у пролеће организују ускршњи вашари и сл. али и да се зими украси са неколико лампиона у крошњама и потенцијално претвори у врло атрактивну локацију за новогодишњи вашар и за резиденцију општинског Деда Мраза. У нашим новинама неколико пута смо писали о томе да је за овај парк потребно набавити још клупа и другог мобилијара али није лоше то поновити. Мала замерка на целокупну организацију била би недостатак корпи за отпатке јер овакве манифестације производе велике количине смећа, и посетиоцима и учесницима био је то приличан проблем. Овај парк иначе има проблем гомилања смећа на травњаку и разбацаног смећа јер у целом парку има само неколико малих корпи за отпатке које иначе имају прилично чудну структуру јер немају дно. Ипак, у разговору са већином посетилаца јуче могла се најчешће чути реченица „Штета што ово није организовано мало чешће“ зато да не цепидлачимо: било је одлично.