Goranski park – pravo mesto za festival hrane ali i za druge manifestacije

U nedelju je održan treći po redu Gastro fest i to na promenjenoj lokaciji (prva dva puta bio je organizovan u dvorištu Kuće Tan). Organizatori Društvo intelektualaca braća Tan imali su zaista sreću da usred okobra izaberu veoma lep, topao i sunčan dan. Od samog početka ujutru nakon postavljanja štandova počeli su da pristižu posetioci i tako je kontinuirano bilo do kasno popodne. U „špicu“ negde od jedan do četiri popodne bilo je potpuno nemoguće pronaći mesto za sedenje iako je bilo čak četiri punkta sa stolovima i klupama pod šatorima. Na bini su se smenjivali orkestri koji su uglavnom bili muzička podloga jer je ipak u fokusu festivala bila hrana i piće. Pet stručnih škola se takmičilo u kuvanju tradicionalnih vojvođanskih jela. Pobedili su Bečejci (ETŠ) iako, prema rečima organizatora nije bilo ni jednog Bečejca u žiriju i to sa „Pendevišem“ – tradicionalnom vojvođanskom vrstom gulaša od iznutrica. Ovo je jelo je i za naše mlade kuvare kada su dobili taj zadatak i recept od žirija bilo je mala misterija (ni na internetu nije bilo podataka, i gugl je zatajio). Ovo jelo se  danas veoma retko sprema i skoro je nestalo sa domaćih trpeza, ponegde se još može pronaći po restoranima. Nakon dodela nagrada učenici svih škola su prodavali svoje jela, porcija je bila 250 dinara a gužva i redovi su bili dugački. Ko nije imao strpljenja da čeka za porcuje gulaša ili pasulja na nekoliko štandova bilo je roštilja, jela iz kotlića, restoranskih specijaliteta, veganske i vegetarijanske hrane i kuvanih jela … većina ostalih štandova na festivalu je prodavala proizvode iz kućne radinosti: kraft piva, pčelarske proivode, domaću rakiju, vina, sokove, džemove, namaze, umake od voća i povrća, hladno ceđena ulja, šunke i kobasice …

Velika zainteresovanost posetilaca se mogla očekivati čak i ako se ne računa sveprisutni trend popularizacije domaćih i lokalnih proizvoda, koji je, evo polako, počeo da bude očigledan i kod nas. Vojvođani su foody nacija, gurmanluk je očigledno jedino što toliko veliki Bečejaca može da izvuče iz kuće nedeljom, pre i posle podne, kada su obično ulice prazne kao posle nuklearne kataklizme. Ali, pre svega lokacija je  bila najveći pogodak, Goranski park koji je u većoj meri neiskorišćen prostor u gradu kada su u pitanju sadržaji je, pokazalo se, odlično mesto za ovakve manifestacije jer ima dovoljno prostora za sve štandove, bine, šatre. Park je dovoljno urbanizovan da postoji mogućnost i da se do štandova razvede struja, voda,  u goranskoj kućici postoji sanitarni čvor, ali ipak  nije na direktnom udaru saobraćaja, prolaznika. Goranski je savršeno mesto gde ste istovremeno i u centru grada i u prirodi. Ovaj nekada veoma veliki park sada je postao prolazni parkić ka Tisi ili prema Malom ritu, hotelu i dolmi jer je u poslednje dve-tri decenije desetkovan: On sada, ovako kako je postavljen teško više može da za grad bude neka značajnija prirodna oaza, previše je iseckan i skraćen sa svih strana. Dobar deo parka je iz nepoznatih razloga ničija zemlja koju niko ne održava pa je zapušten i neodržavan. Baš taj deo parka i taj prostor koji se nalazi desno od glavne kros staze, koji vapi za kosilicom i testerom, organizatori su izabrali da smeste glavnu binu i centar festivala, verovatno da ukažu na mogućnosti tog prilično velikog prostora koji može biti pretvoreno i u potencijalno izletište za građane i stalno mesto za organizaciju ovakvih fešti i manifestacija. Sa samo malo ulaganja u uređenje travnjaka i orezivanje i sređivanje drvoreda, nešto dobro promišljenog mobilijara i osvetljenja ovde bi moglo biti idealno mesto da leti se održavaju pijace cveća, da se u proleće organizuju uskršnji vašari i sl. ali i da se zimi ukrasi sa nekoliko lampiona u krošnjama i potencijalno pretvori u vrlo atraktivnu lokaciju za novogodišnji vašar i za rezidenciju opštinskog Deda Mraza. U našim novinama nekoliko puta smo pisali o tome da je za ovaj park potrebno nabaviti još klupa i drugog mobilijara ali nije loše to ponoviti. Mala zamerka na celokupnu organizaciju bila bi nedostatak korpi za otpatke jer ovakve manifestacije proizvode velike količine smeća, i posetiocima i učesnicima bio je to priličan problem. Ovaj park inače ima problem gomilanja smeća na travnjaku i razbacanog smeća jer u celom parku ima samo nekoliko malih korpi za otpatke koje inače imaju prilično čudnu strukturu jer nemaju dno. Ipak, u razgovoru sa većinom posetilaca juče mogla se najčešće čuti rečenica „Šteta što ovo nije organizovano malo češće“ zato da ne cepidlačimo: bilo je odlično.