Скупштина СО Бечеј (57.): Усвојен ребаланс буџета
Прва седница након ванредног стања започела је усвајањем планова и програма рада институција културе за 2020. годину. Планови су предложени још негде крајем прошле године али су тек сада стигли на ред. У расправи је одброник Тари Иштван скренуо пажњу на то да се сад усвајају планови у којима се још увек налазе активности које су одложене или нису одржане и сасвим сигурно неће ни бити одржане због ванредног стања и мера заштите и забране окупљања.
Наравно, тачка дневног реда која изазвала највише полемике на овој скупштини била је рeбаланс буџета након ванредног стања. С обзиром да нико од известилаца није образложио буџет, одборник Милан Бокун (“Само локално”) је покренуо расправу о предвиђеним расходима и приходима.
Према његовим речима разлика у буџету у односу на план из децембра месеца је 24 милиона и 560 хиљада динара минуса у буџету. Према речима одборника Бокуна смањена су средства из сопствених извора и то за милион динара (са 41 на 40 милиона) али су средства из виших извора повећана на око 44 милиона. Текући расходи смањени за око 46 милиона али су повећани капитални расходи за 89 милиона. Расходи за запослене су остали исти 12 милиона а коришћење роба и услуга смањено је за скоро 57 милиона док су права за социјално осигурање повећана за скоро 11 милиона. Задржан је ниво донације 400.000 динара из ЕУ. Ребаланс је показао и пад нивоа трансфера из Покрајине у износу од 20 милиона док су капитални расходи из виших нивоа већи за 64 милиона. Он је рекао да ће реконструкција улице Данила Киша коштати додатних 20 милиона што је укупно 82 милиона динара. Два стајалишта коштала су 42.000 евра и још увек нису у функцији, још три су предвиђена у селима која ће коштати 40.6 хиљада евра. Према његовим речима у “паметна” аутобуска стајалишта у последњих 6 година уложено је много пара посебно јер не штите ни од кише ни од ветра ни од сунца, и не раде оно за шта су намењени а коштали су око 8.000 евра за свако. “Ребалансом је предвиђено и 43,7 милиона за улицу Золтана Чуке док се по периферији улице насипају туцаником и крпе неквалитетним асфалтом. Опремање буштотине коштаће 28. милиона динара и изградња топловодне мреже од бушотине до нових потрошача у износу од 7.2 милиона. Ко су нови потрошачи? Коме се прави прикључак?” рекао је Милан Бокун. Он је такође поставио питање зашто на позицији Тандербала има и даље милион динара и зашто није отказан.
Одборник Бокун је нагласио да се из буџета види и са којих позиција су узети новци па је тако од предшколског васпитања узето 10 милиона што значи да неће бити замене столарије, неће бити реконструкције вртића у Бачком Петровом Селу али прави се игралиште од 37.000 евра у Колибрију. Од основног образовање узето је 10 милиона а од средњег образовања 3 милиона. Од здравствене заштите скресано је 11 милиона, од културе 14 милиона.
Председник општине Драган Тошић је одговорио да су ове измене у буџету посебно кад су у питању позиције са којих су скинута и преусмерена средства као што је образовање оправдана јер паре нису потрошене у првој половини године. Према његовим речима позиције са којих је скидано углавном се односе на непотрошена средства за грејање, одржавање, храну у вртићима, на телефоне, струју у сл. на којима се уштедело у претходна два месеца. Он је нагласио да овај ребаланс сведочи о одговорности ове власти јер су могли да не раде ребаланс уопште и да оставе то за нови сазив. Он је нагласио да су паре које су уложене у стајалишта нпр. улагање у инфраструктуру града којима управља ЈП “Комуналац”. Председник Тошић је нагласио и да ће они увек помоћи приватним инвеститорима да уложе у град и да раде профитабилно јер на тај начин доприносе развоју града, запошљавању, буџету. Према његовим речима то је у интересу града.
Драган Тошић је напоменуо да је ово први ребаланс у овом сазиву ʺна долеʺ али и да је ипак њиме предвиђено 60 милиона за капиталне инвестиције. Један од нових пројеката је и мост у Бачком Градишту, код Бисерног острва. Тошић је рекао и да је убеђен да ће грађани Бечеја знати да цене ово што је урађено у овом мандату и у овој коалицији и да са сигурношћу може да тврди да ће подршка на предстојећим изборима бити преко 80 посто. Он је такође обећао да овај дефицит неће бити толико велик до краја године а када су у питању манифестације, у јуну сасвим сигурно “Бечеј ноћу“ се неће одржати али је за Тандербал остављено средстава јер је веома могуће да ће до августа моћи да се у једном мањем обиму он одржи.
Одборничка питања
Одборник Бокун је на крају седнице поставио и одборничка питања на које је председник Драган Тошић већ на овој седници одговорио усмено:
1. Када ће бити пребачена средства из ИПА фонда за Малу марину у буџет општине Бечеј и да ли ће бити уопште пребачена?
2. Зашто се током ванредног стања Штаб за ванредне ситуације није руководио принципом конференција за штампу које је водио републички кризни штаб и на тај начин спречио да у једном делу грађанства дође до панике јер су пристизале опречне информације о зараженима из локала и из републике, а у једном тренутку није било информација уопште?
3. Да ли је и ко је цензурисао трећу седницу у овом сазиву скупштине општине Бечеј на два портала који се баве снимањем и преношењем седница?
Председник Тошић је на ова одборничка питања одговорио следеће:
1. “Средства од ИПА фонда за Малу марину ми очекујемо да нам пребаце сваки дан, надамо се до краја месеца.”
2. “Ми смо као кризни штаб општине Бечеј имали став да не треба да имамо конференције за новинаре из неких својих разлога. Одмах на почеку смо се договорили да ћемо имати прву конференцију за новинаре чим будемо имали првог зараженог на територији општине Бечеј. Пратили смо све људе који су тестирани у нашој општини да ли су заражени. То се није десило, није се десило да неко из нашег Дома здравља где је тестиран буде и позитиван. Из тог разлога нисмо ни имали потребу да сазивамо конференцију за новинаре. Оно што сте видели на сајту су људи који су се заразили негде а да нису били у Бечеју. Могу да наведем неколико примера. Супруга једног нашег познаника је заражена, има личну карту овде али већ 10 година живи у Новом Саду, то је један пример. Други пример је један штићеник Центра за социјални рад који се налази негде на југу Србије где је отишао још пре 15-так година. Зашто неки нису могли да добију информацију ја не знам јер нисмо ми били ти који треба да дајемо информације. Кризни штаб је у оном делу у којем је могао да обавештава грађане одрадио посао квалитетно. Ја се овај пут захваљујем грађанима Бечеја јер ми се чини да су показали да су дисциплиновани и кад је потребно спремни су да се удруже и помогну једни другима. ”
3. “Први пут чујем да је нека седница цензурисана, покушаћу да сазнам шта је у питању. Ми овде имамо две камере које снимају. Не знам зашто би било цензурисано, шта је то што смо ми причали овде да је било потребно да буде цензурисано. ”