Гордана Милетић, победница априлског max challenge-a

Априлски max challenge је трајао 21.4-19.5.2020. и за то време су се учесници придржавали правила challenge-a као што су да не једу слаткише, сланише, теста, ограничен је био унос воћа, хранили су се претежно поврћем, месом, житарицама. Нису имали ограничења у количини унете хране, као ни стриктан јеловник. Пешачили су недељно минимум 20км и фокусирали се на добре ствари око себе. Идеја потиче од Марине Радић власнице плесног клуба Max dance, а у групи је било 40 учесника. Најбољи су награђени врхунским тренинзима и негом тела у Profex Академији здравог живота у Београду на челу са проф Душком Илићем. Победница је била Гордана Милетић која је изгубила скоро 8 кг и 8 цм у обиму струка. Ево шта она каже о свом успеху.

Шта је био разлог ваше пријаве на априлски max cha-llenge?
– Често сам виђала на инстаграму рекламу за challenge, хтела сам да смршам и да променим неке навике. Пријавила сам се да пробам, да видим да ли ћу успети и јесам! Толико је то позитивна ствар, Марина је увек доступна, што је веома битно за почетнике, јер сам и ја била несигурна и нисам баш знала ни шта да једем, шта да кувам, али група је једна дивна ,,породица‟, јако велика подршка, увек се неко нађе ко ће да вам помогне. Хвала Марини на прилици да изазовем саму себе и извучем свој максимум. Било је задовољство бити део ове заједнице месец дана и што излазим из овога јача ментално и физички. Подршка ових дивних жена, девојака је допринела да сваки дан дајем више. Такође хвала професору Илићу на дивној награди и лепим речима. Радујем се сваком следећем изазову, ово је само подстицај да наставим овим темпом.

Шта сте најчешће доручковали, ручали, а шта вечерали?
Када сам почела изазов, јела сам неке једноставне ствари, као омлете, месо, салатице, али с временом сам почела да кувам тотално другачије. Што се тиче доручка, углавном сам га спремала пре посла, па носила тамо. То сада неком можда звучи тешко, али када зацртате нешто и желите више, ништа вас неће спречити, па чак ни устајање сат времена раније, јер треба да спремите доручак. За доручак сам правила разне омлете, са поврћем, печуркама, чиа семеном, ланеним семеном, кикирики путер, или сам чак и пекла јаја у парадајзу или авокаду у рерни, заиста само треба да будете креативни, није то баш ништа тешко. Мој ручак се углавном састојао од разног меса, пуњеног са поврћем, тиквице пуњене месом, разне сармице пуњене месом или поврћем, зависи колико сам била гладна тај дан. Ручак сам углавном спремала дан раније, јер због посла не стижем да правим на дан када једем. Иначе нисам неки љубитељ слатког, али се дешавало да направим банана колач, или мафине са воћем, па поједем за ручак, што ми је заиста одговарало. Од када сам кренула на овај изазов почела сам и да правим разне густе супе, потаже, што ми је било идеално за вечеру. Лагано, а опет те засити, и немаш проблем да не једеш после 19 часова. Шта год да ми се јело, истраживала сам по интернету и тражила адекватне замене, и заиста све може да се замени, само вам треба воља.

Шта је било најтеже, а шта најлакше током challenge за тебе?
– Искрено ја сам се упустила у ову причу веома озбиљно, јер сам претеривала са храном, и имала сам јако лоше изборе хране и време када једем. Хтела сам да усвојим неке нове
ствари, да научим како јести здраву храну, како припремати све то на здравији начин. Најтеже ми је било да не једем тесто, пошто сам велики љубитељ истог. Најлакше ми је било шетање, волим да шетам, волим природу, свеж ваздух и то ми је била једна од лакших ствари.

Колико сте км недељно прелазили и како сте шетњу уклапали са осталим обавезама?
-Проблем моје шетње је био посао, јер радим од 7 до 15 часова, али када се лепо организујете све можете да стигнете и ништа вам није тешко. Организација и добра воља су пут ка успеху. Када сам почела изазов шетала сам по 25км, али када сам схватила да могу више километри су се само низали. Прелазила сам чак и 70км недељно, и веома сам срећна, јер сам стекла здраву навику ходања, ја је заиста нисам имала. Када нисам стизала да шетам, углавном сам шетала од посла до куће, јер ми заиста прија, шетња је као лек.

Да ли вам је значила подршка групе?
– Подршка групе је мени веома значила. Жене и девојке у групи су као ,,породица‟, који год проблем да сам можда имала, знала сам да могу да се обратим пре свега Марини. Наравно када кренете у овако нешто ново, веома је тешко да схватите све у првој недељи, али група тако функционише да сви деле своја мишљења о разним намирницама и припреми хране, километре које су прелазили, што вас опет тера да будете бољи, и да успете више. Ми смо имали срећу да је у групи била наша чувена Ђики, Ђурђа Стојановић којој је ово био други challenge, па је делила много ствари са нама. Гледајући њу научила сам много о припреми хране, и чак сам почела да користим намирнице које не бих никада сама спремила, јер ми није било јасно како да их користим.

Да ли сте задовољни својим резултатима?
– Веома сам задовољна својим резултатом, чак сам и продужила учешће на мајски challenge због групе и подршке у сваком смислу те речи, мени то веома значи. Нисам могла да верујем да могу толико да се посветим томе, и да заправо храна толико утиче на твоје мисли и на твој живот. Као што Марина каже #svestohocemotoimozemo и то јесте заиста тако, само треба да се нађете у кругу људи који ће вас подржавати у променама, јер мењати себе је најтеже, али и најлепше што можете да урадите за своје тело и дух.

Коме бисте препоручили max challenge?
– После друге недеље, буквално сам свима причала о овоме, јер је за мене ово веома позитивна ствар. Препоручила бих ово свима, чак и ако немате проблеме са килажом, или избором хране, мислим да треба да се пријавите да осетите ту позитивну енергију и подршку од стране групе, Марине и њене сестре Александре.

Да ли бисте поново учествовали?
– Наравно, размишљам и за јун да се пријавим, мени ово заиста прија, осећам се испуњено после много времена. Заиста мислим да је позитивна енергија и позитивно размишљање кључ ка успеху. Вера у себе, вера Марине у све нас ти само даје ветар у леђа, и чиниш све да будеш бољи!