Шијанов нови филм снима се и у Бечеју

Слободан Шијан је један од култних режисера наше кинематографије који је у последњих десетак година направио прилично велику паузу у раду. Последњи филм које је као режисер потписао био је С.О. С Спасите наше душе још 2007. године. Пред крај прошле године он је започео снимање свог новог филма под називом „Буди Бог с нама“ у продукцији кућа “Gargantua Films” и продуцента Марка Паљића. Хрватски копродуцент је Maxima film а ту су и црногорска кућа Артикулација Филм и Сирена Филм из Чешке.
Слободан Шијан је омиљени редитељ веома великог броја поклоника филма у бившој Југославији и Србији јер је потписао неке од највећих и најпопуларнијих савремених филмских остварења као што су Маратонци трче почасни круг или филм за који су многи критичари али и публика у свим анкетама рекли да је најбољи филм српске и југословенске кинематографије свих времена, филм „Ко то тамо пева“. Шијанова остварења, иако нису бројна, имају култини статус код публике. Ту су још и Давитељ против давитеља, Како сам систематски уништен од идиота и други.

 

У новом филму који је започео и који се већ снима на локацијама у Београду и Панчеву, и према најавама из продукције биће сниман и на неким локацијама у Бечеју, прича прати животну причу једне од најконтраверзнијих личности прве половине 20 века у Србији. Реч је о Бошку Токину (1894-1953), књижевном и филмском критичару, теоретичару, романсијеру, преводиоцу, новинару, визуелном уметнику и редитељу припаднику покрета српске авангарде. Шијан је један од коаутора и сценарија заједно са Биљаном Максић и Владимиром Манчићем. Лик једног од наших најпровокативнијих интелектуалаца тумачиће Милош Биковић. Бошко Токин је 1925. покренуо „Филм“, први недељни филмски лист, био један од десет чланова Академије „Седам уметности“ основане 1933, на челу са Нушићем, до Другог светског рата написао је „Историју југословенског филма“, а после рата са Владетом Лукићем „Енциклопедију филма“ и „Књигу о филму“. Кроз биографску причу о Токину Шијан ће у новом филму представити и веома велики број актера српске авангарде и уметности Београда тог времена али и дригих личности из културе и политике.

Шијан је у једном од интервуја о свом новом филму рекао „Упознаћемо Београд из златног доба двадесетих година прошлог века, Београд авангарде, дадаизма, футуризма и зенитизма; Београд регтајма, џеза и чарлстона; Београд аутомобилизма, аероплана и сексуалне револуције; Београда који је тада сматран Паризом на Балкану.“

Бошко Токин је рођен 1894. године у румунском делу Баната, у Чакову, матурирао је у Темишвару 1912. Одмах после матуре отишао је код стрица у Земун где је почео да се дружи са уметницима са Славком Воркапићем, Савом Шумановићем, Николом Крстићем. Како је Београд био веома близу врло брзо је постао део београдских уметничких кругова, дружио се са Тином Ујевићем и Станиславом Винавером. У Француску је отишао после Првог светског рата 1916. године где је као и већина тадашњих руских и француских авангардиста био фасциниран филмом као новом уметношћу и пре свега филмовима Чарлија Чаплина. У Бечеју је пре неколико месеци у Градском позоришту била организована занимљива књижевна трибина која је говорила баш о том утицају филмова Чарлија Чаплина на припаднике тадашње авангардне уметничке сцене, посебно на дадаисте. У Паризу је преводио савремену јужнословенску поезију на француски, почео да пише прве филмске критике, био активни учесник на књижевним и уметничким манифестацијама нових покрета попут зенитизма и дадаизма, покренуо је филмофилска удружења, клубове и часописе. Оно што је можда назанимљивији део његове животне приче, а везано је за будући Шијанов филм, је да је покушавао упорно да сними прву филмску комедију под називом „Буди Бог с нама“ али није успео да је заврши. Након повратка у Србију почео је да пише и романе. Осим његове личне приче и филмског рада, занимљиве су и теме којима се бавио у својим књижевним радовима. Токин је био за српске појмова, можда чак и данас, уметник и стваралац изузетно урбаног сензибилитета и схватања, његов роман Теразије који је објавио тридесетих година прошлог века је роман која је за тадашњи веома конзервативни културни естаблишмент у Србији био скандалозан јер се бавио темама као што су хомосексуализам, зависност од наркотика, морфијума и кокаина, промискуитет. Београд његовог времена у роману је урбано гротло неморала и криминала скоро исто као што је то и данас. И данас је овај роман могуће читати као скоро савремену књижевност.

Свакако његов највећи допринос српској културној сцени тога времена је његова посвећеност филму, филмској теорији и критици. Био је уредник првог филмског часописа у Југославији под називом „Филм“ који је покренуо у Загребу 1925. године и написао је прве енциклопедије филмске уметности. Између осталог Слободан Шијан је вероватно желео да релаизацијом овог филма ода и почаст Токину за све што је урадио за промоцију филма у Србији и разумевању филмске уметности уопште.

Када је у питању атрактивност теме филма и Шијанова репутација као режисера и сценаристе с правом се од овог филма очекује много јер осим изузетно визуелно захвалне епохе која ће бити представљена у филму и Биковић ће за интерпретацију главног лика имати једну веома занимљиву личност да представи на филмском платну. Поред Токина у филму ће бити представљени и многи други уметници и политичари тога времена, што ће свакако бити изазов за веома велику и импресивну глумачку екипу коју је сакупио Слободан Шијан за овај пројекат.

Кога ће Бечеј да глуми у филму видећемо …али ће свакако бити занимљиво и нашим суграђанима да се можда поново нађу у неким улогама као статисти или да на улицама нашег града виде глумце и екипу која ће снимати сцене за филм.