Свако дрво је важно

Некада давно су Бечејци били веома поносни на оне чувене фотографије панораме Бечеја из ваздуха рађене негде с краја 80-их, те фотографије красиле су туристичке брошуре и монографије. На њима се лако могло уочити количина зеленила у најужем градском језгру и на ободима нашег града. Ових последњих неколико деценија све више се смањују те јавне зелене површине и паркови у граду и полако слика из ваздуха, али и са земље, о „зеленом“ Бечеју почиње да се мења.

Највећи градски парк (и најближи центру града) Горански је са свих страна временом помало поткрадан тако да је сада скоро упола мањи него кад је настао, већина зелених површина у центру града је редукована и замењено паркинзима. Ових неколико последњих реконструкција саобраћајница у самом градском језгру су најочигледнији примери за претходну причу. Улице Милоша Црњанског и Доситејева су постале рај за снајперисте или идеална сценографија за „Тачно у подне“. Посечено су стара стабла у улици (којем су биле потребне деценије да добије облик) и замењенао новим садницама од којих су се неке примиле али неке не. Неке нове генерације ће „доспети за тај лад“ али једно је сигурно да добар део нас старијих то нећемо доживети.

Свуда у свету је одавно напуштен овакав однос према урбанизацији градова, поштују се правила и препоруке светских здравствених и еколошких организација о хуманизацији урбаних простора и очувању и повећању броја зелених оаза и површина у градовима због очувања свеопштег људског здравља, животне средине, смањивање загађености урбаних средина али и локалне одрживости и економије. Код нас у Бечеју свака нова грађевинска локација или реконструкција у граду изгледа као „тимбер“ сцена из Пинк Пантера, једно по једно дрво нестаје. Насупрот томе у свету се раде масовне кампање о важности урбаног планирања зеленила и кампање да је свако дрво важно, посебно ако је старије и здраво па постоји императив да се оно спасе и сачува.

Када су рађене улице Доситејева и Милоша Црњанског од којих су обе имале дрворед старијих, углавном листопаних врста, са обе стране улице стабла су посечена и извађена. С обзиром да је ово изазвало реакцију у јавности и да су неки грађани негодовали, посебно становници тих улица, прилично штуро незванично објашњење инвеститора је било да су стабла стара и болесна и ту је прича заустављена. Нико из јавно-комуналног предузећа које управља градским зеленилом и зеленим повшинама (ЈП „Комуналац“) није послао неко јавно саопштење о томе зашто се то ради и на који начин. На нашим фотографијама у архиви се јасно види на пресеку стабала која су уклоњена да дрвеће није било болесно и да је чак било и млађих веома здравих стабала. Ових неколико улица око центра имају веома компликовану мрежу подземних инсталација коју је требало реконструисати па је судећи по свему то поједностављено тако да је уклоњено све што је могло да засмета за конфоран рад извођача радова, корење и подземни делови старог дрвећа су били колатерална штета у процесу реконструкције. Разлог зашто је ово „дозвољено“ да се на тај начин уради лежи пре свега и у амбивалентности бечејског јавног мњења. Ако се не рачуна неколико објава на фејсбуку, нешто мало коментара и покоја расправа, може се рећи да није било неке озбиљније и организованије акције грађана па је то све без проблема тако могло тако лако да прође. У неким другим градовима грађани су, ако је судити по великом броју медијских прилога на ту тему, много више мотивисани и спремни су да бране свако дрво и да реагују на сечу стабала. Бечејци изгледа још увек верују да ми зеленила имамо напретек а да нам само фали паркинг места.

Сеча старих стабала је баш оно што светске организације које се баве еколошким стратегијама развоја и одрживости не проепоручују јер старије дрвеће има већих капацитета за очување здравља урбаних животних средина.

Оно редукује топлотне ударе на градско језгро и смањује температуру у граду од 2 до 8 степена, ако се налази у непосредној близини зграда смањује потрошњу енергената за климатизацију до 30 посто, за грејање од 20 до чак 50 посто. Једно велико дрво у пуном свом капацитету може да упије и 150 кг угљен диоксида на годишњем нивоу што знатно смањује ниво загађења, наравно смањује и ниво буке. Када је економија у питању подиже вредност некретнина уколико је објекат окружен зеленилом за чак 20 посто.
Када је у питању утицај на наше здравље зеленило у непосредном окружењу наших стамбених јединица као и у простору у окружењу које користимо за социјалну и друштвену комуникацију, он се огледа пре свега кроз здравствене бенефите које доноси чистији ваздух од загађења али утиче и на ментално здравље (регулација крвног притиска, смањење стреса и анксиозности и драстично смањује појаву дечије астме).

Следе нам и нове реконструкције улица у центру града, ових дана Золтана Чуке (надлежни су обећали да ће бар оне велике липе сачувати), на плану реконструкције, на грађевинској табли, постоје уцртане и зелене површине али како ће оне изгледати кад се радови заврше то ћемо видети. Након тога на реду су улице Данила Киша и део Герберових, тако обећавају из локалне самоуправе. Дакле, мантру „Свако дрво је важно“ требало би да Бечејци усвоје ако желимо да наш град остане леп и зелен као некада.